Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи — разлика између измена

 
25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина [[Срби|Срба]], [[Буњевци|Буњеваца]] и осталих [[Словени|Словена]] у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 [[Срби|Срба]], 84 [[Буњевци|Буњевца]], 62 [[Словаци|Словака]], 21 [[Панонски Русини|Русин]], 6, [[Немци|Немаца]], 3 [[Шокци|Шокца]], 2 [[Хрвати|Хрвата]] и 1 [[Мађари|Мађар]]), а 1. децембра 1918. године, Краљевина Србија се ујединила са [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државом Словенаца, Хрвата и Срба]], да би формирала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Према прогласу објављеном 17. новембра, право гласа на Великој народној скупштини имали су Срби, Буњевци и остали Словени, оба пола, са навршених двадесет година. Посланици су бирани по општинама, по један посланик на хиљаду грађана, а изабрани су на јавним зборовима, акламацијом.<ref>Дејан Микавица, Српска Војводина у Хабсбуршкој монархији 1690-1920, Нови Сад, 2005, страна 194.</ref>
 
Велику народну скупштину отворио је унијатски прота [[Јован Храниловић]] као најстарији посланик по годинама. Посланици скупштине заступали су 211 општина из Баната, Бачке и Барање, а седници су присуствовали и представници [[Срем]]а, чланови СНО Нови Сад, као и српски и француски официри који су се затекли у Новом Саду. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др [[Игњат Павлас]], који је најавио [[Јаша Томић|Јашу Томића]], председника СНО Нови Сад, као подносиоца главне одлуке. Јаша Томић се најпре краћим говором обратио овом историјском скупу, а потом је прочитао одлуке Скупштине.