Миодраг Зечевић — разлика између измена

Рођен је [[4. септембра]] [[1930]]. године у селу [[Липовац (Топола)|Липовцу]] општина [[Топола]], [[Србија]] где је завршио основну школу а гимназију у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]] и [[Београд|Београду]]. Има две године училишта [[Југословенско ратно ваздухопловство|Југословенског ратног ваздухопловства]] ([[1947]]-[[1949]]). Завршио Правни и Филозофско-историјски факултет на [[Београдски универзитет|Београдском универзитету]] и двогодишњу специјализацију на Институту за друштвене науке. [[Магистар|Магистрирао]] на Високој школи политичких наука (магистар политичких наука) и докторирао на Правном факултету (доктор друштвених наука). Положио државни и адвокатски испит. На [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету Београдског универзитета]] од [[1961]]-[[1970]]. године асистент (спољни сарадник) на предмету Комунални систем и комунална политика. Од [[1970]]. до [[1996]]. године на Факултету политичких наука на предметима Процес стварања нормативних аката и Уставно право. Од [[1979]]. године у звању редовног професора. Једно време био професор на Вишој школи унутрашњих послова на предмету Уставно право.

Рад у омладинским организацијама; у [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|Савезном серкретаријату унутрашњих послова]]; Институту друштвених наука (Одељење за политичко-правне науке); Главни одбор [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Србије]]; Секретар организационо-политичког већа [[Скупштина Србије|Скупштине Србије]]; Председник Законодавно-правне комисије Скупштине [[СР Србија|СР Србије]], [[1969]]-[[1974]]; Председник Комисије за ревизију републичких прописа СР Србије, и члан Председништва Уставне комисије Скупштине Србије; Председник Законодавно-правне комисије Савезног већа Скупштине [[СФРЈ]] ([[1974]]-[[1982]].); истовремено у том периоду био Председник Заједничког радног тела Скупштине [[СФРЈ]] за праћење остваривање Устава [[СФРЈ]] ([[1974]]-[[1978]]); Председник Комисије за израду Савезног закона о основама пензионог и инвалидског система и координатор рада делегата из [[Србија|Србије]] у савезном већу Скупштине [[СФРЈ]]; функционер на раду у Скупштини [[СФРЈ]]; Савезни Саветник у СИВ-у; Директор [[Архив Југославије|Архива Југосалвије]] ([[1987]]-[[1994]].), Шеф југословенске делегације – Групе за активу и пасиву имовине бивше [[СФРЈ]] у [[Брисел|Бриселу]] [[1992]]/[[1993]]. године. Пензионисан у звању редовног професора Факултета политичких наука [[1995]]. године.

Члан Уставне комисије [[Скупштина Србије|Скупштине Србије]] у више сазива; Председник Подкомисије за политички систем Уставне комисије [[СР Србија|СР Србије]] и члан радних тела Уставне комисије Скупштине [[СФРЈ]]; члан Координационе уставне комисије [[Југославија|Југославије]]; учесник у раду савезних савета и члан Координационог тела Савета за друштвено уређење [[СФРЈ]].

Члан разних тела органа друштвено-политичких организација; Председник Научног већа Института за политичке студије у [[Београд|Београду]]; Председник Друштвеног савета адвокатске коморе [[Србија|Србије]]; Председник Друштвеног савета југословенске смотре „Мермер и звуци“ у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]]; председник Издавачког савета дневног листа Експрес политика; потпредседник Савета универзитета „[[Светозар Марковић]]“ из [[Крагујевац|Крагујевца]] и председник Комисије за реформу овог Универзитета; члан Савета Филозофског и правног факултета у [[Београд|Београду]], итд.

Председник Удружења „Наука и друштво Југославије“; председник Удружења за заштиту животне средине Југославије; председник Савеза архивских радника Југославије; секретар Ловачког савеза Југославије; Секретар [[СУБНОР|СУБНОР-а Југославије]]; Председник Комитета [[СУБНОР Србије|СУБНОР-а Србије и Црне Горе]]; заменик председника и председник [[СУБНОР Србије|СУБНОР-а Србије]] и председник Комитета за међународну сарадњу [[СУБНОР Србије|СУБНОР-а Србије]].

[[Категорија:Српски комунисти]]