Миодраг Зечевић — разлика између измена

| опис_слике = Миодраг Зечевић у просторијама [[СУБНОР Србије|СУБНОР-а Србије]] у [[Београд|Београду]]у.

| народност = [[Срби|Србин]]н

Рођен је [[4. септембра]] [[1930]]. године у селу [[Липовац (Топола)|Липовцу]] општина [[Топола]], [[Србија]] где је завршио основну школу а гимназију у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]] и [[Београд|Београду]]у. Има две године училишта [[Југословенско ратно ваздухопловство|Југословенског ратног ваздухопловства]] ([[1947]]-[[1949]]1947—1949). Завршио Правни и Филозофско-историјски факултет на [[Београдски универзитет|Београдском универзитету]] и двогодишњу специјализацију на Институту за друштвене науке. [[Магистар|Магистрирао]] на Високој школи политичких наука (магистар политичких наука) и докторирао на Правном факултету (доктор друштвених наука). Положио државни и адвокатски испит. На [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету Београдског универзитета]] од [[1961]]-[[1970]]. године асистент (спољни сарадник) на предмету Комунални систем и комунална политика. Од 1970. до [[1996]]. године на Факултету политичких наука на предметима Процес стварања нормативних аката и Уставно право. Од [[1979]]. године у звању редовног професора. Једно време био професор на Вишој школи унутрашњих послова на предмету Уставно право.

== Кретање у служби ==

Рад у омладинским организацијама; у [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|Савезном серкретаријату унутрашњих послова]]; Институту друштвених наука (Одељење за политичко-правне науке); Главни одбор [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Србије]]; Секретар организационо-политичког већа [[Скупштина Србије|Скупштине Србије]]; Председник Законодавно-правне комисије Скупштине [[СР Србија|СР Србије]], [[1969]]-[[1974]]; Председник Комисије за ревизију републичких прописа СР Србије, и члан Председништва Уставне комисије Скупштине Србије; Председник Законодавно-правне комисије Савезног већа Скупштине [[СФРЈ]] (1974-[[1982]]1974—1982.); истовремено у том периоду био Председник Заједничког радног тела Скупштине СФРЈ за праћење остваривање Устава СФРЈ (1974-[[1978]]1974—1978); Председник Комисије за израду Савезног закона о основама пензионог и инвалидског система и координатор рада делегата из [[Србија|Србије]] у савезном већу Скупштине СФРЈ; функционер на раду у Скупштини СФРЈ; Савезни Саветник у СИВ-у; Директор [[Архив Југославије|Архива Југосалвије]] ([[1987]]-[[1994]].1987—1994), Шеф југословенске делегације – Групе за активу и пасиву имовине бивше СФРЈ у [[Брисел|Бриселу]]у [[1992]]/[[1993]]. године. Пензионисан у звању редовног професора Факултета политичких наука [[1995]]. године.

Члан разних тела органа друштвено-политичких организација; Председник Научног већа Института за политичке студије у [[Београд|Београду]]у; Председник Друштвеног савета адвокатске коморе [[Србија|Србије]]; Председник Друштвеног савета југословенске смотре „Мермер и звуци“ у [[Аранђеловац|Аранђеловцу]]; председник Издавачког савета дневног листа Експрес политика; потпредседник Савета универзитета „[[Светозар Марковић]]“ из [[Крагујевац|Крагујевца]] и председник Комисије за реформу овог Универзитета; члан Савета Филозофског и правног факултета у Београду, итд.

1) Who is who in the world (Ко је ко у свету) – Амерички Биографски институт – 1992-98. г.

2) „Living Legends“ Lаw and history (Живе легенде – закони историја) – Интернационални Биографски центар Кембриџ, Енглеска – 2005. г.

3) „2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century“ (две хиљаде истакнутих интелектуалаца за XXI век) – Fifth Edition – Интернационални Биографски центар, Кембриџ, Велика Британија 2009. г.

4) Dictionary of the International Biographical Center – Интернационални Биографски центар, Кембриџ, Велика Британија – 2009. г.