Персепољ — разлика између измена

125 бајтова уклоњено ,  пре 6 година
м
Уклањање сувишних унутрашњих веза
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
 
[[Датотека:Darius.jpg|мини|200п|Дарије Велики - оснивач Персепоља]]
Након што је наставио [[Кир Велики|Кирову]] градњу [[Пасарград]]а и уређивања [[Суза|Сузе]], [[Дарије I|Дарије Велики]] одлучио се за градњу новог главног града, што се често тумачи као покушај да се Персепољ везује уз његово име, исто као што се [[Пасарград]] везивао уз име [[Кир Велики|Кира Великог]].
 
Нови град требало је да има политичку и церемонијалну важност, па су у околини града пронађени бројни записи који наводе легитимност владавине [[Дарије I|Дарија Великог]], који је дошао на власт збацивши узурпатора [[Смердис]]а који се представљао као брат [[Камбиз II|Камбиза II]]. Монументална палата грађена је по узору на [[Кир Велики|Кирову]] палату у [[Пасарград]]уПасарграду, као и околни вртови комплекса. [[Вавилон]]ски записи наводе како је [[Пасарград]] био врло активно урбано и густо насељено седиште Персијског царства, које је имало одличне трговачке односе са [[Вавилон]]скимВавилонским градовима. Историчар Пјер Брајан тврди како је приликом градње Персепоља обустављена сва градња у [[Пасарград]]уПасарграду и [[Суза|Сузи]], будући да су сва средства била мобилизована за градњу нове метрополе. Наводи и како је нови главни град требало да симболизује ''"поновно рођење Персијског царства"''.
 
[[Дарије I|Дарије]] је за локацију комплекса изабрао узвишене долине на југозападној падине планине [[Кух-и Рахмат]], која од тада постаје симбол [[Ахемениди|Ахменидске династије]]. [[Дарије I|Дарије]] је подигао властиту палату, ападану, ризницу, те градске зидине, него тешко је утврдити када је поједина грађевина била завршена. Један од доказа који може послужити за хронологију градње је запис из [[509. п. н. е.]] који спомиње изградњу градских зидина.
 
Градњу појединих објеката завршили су његови наследници. На пример, његов син [[Ксеркс I]] додао је на сјевер комплекса ''"Врата свих народа, властиту палату хадиш"'', а можда чак и трипилон. Ксерксов син [[Артаксеркс I]] [[460. п. н. е.]] додаје и гарнизон, властиту палату и завршава ''"дворану од стотину стубова"''. Неки објекти остали су незавршени, попут процесијског пута и „незавршених врата“ на северу комплекса, а приписују се углавном [[Артаксеркс III|Артаксерксу III]]. Касније су и стене североисточне планине урезане две краљевске гробнице, једна незавршена која се приписује [[Дарије III|Дарију III]].
 
За разлику од многих других монументалних грађевина [[антика|античког доба]] попут [[Партенон]]а у [[Грчка|Грчкој]] или [[Колосеум]]а у [[Римско царство|Римском царству]], Персепољ нису градили робови већ вероватно плаћени радници из свих земаља царства; [[Вавилон]]ијеВавилоније, [[Карија (град)|Карије]], [[Јонија|Јоније]], [[Асирско краљевство|Асирије]], [[Египт]]а, итд.
 
Раздобља градње деле се на пет периода:
 
Градске зидине<br />
'''2. [[Дарије I|Даријев]] и [[Ксеркс I|Ксерксов]] период ([[490. п. н. е.]] - [[486. п. н. е.]])'''
 
Даријева плата
 
Северни стубови<br />
'''3. [[Ксеркс I|Ксерксов]] период ([[486. п. н. е.]] - [[465. п. н. е.]])'''
 
Ксерксова палата<br />
"Харем"<br />
"Палата Д"<br />
'''4. Период [[Артаксеркс I|Артаксеркса I]] ([[465. п. н. е.]] - [[424. п. н. е.]])'''<br />
"Дворана од стотину стубова“
 
 
Гарнизон<br />
'''5. Период [[Артаксеркс II|Артаксеркса II]], [[Артаксеркс III|Артаксеркса III]] и [[Дарије III|Дарија III]] ([[424. п. н. е.]] - [[330. п. н. е.]])'''
 
Гроб Артаксеркса II
* Убрзо након тога, [[Французи]] [[Чарлс Чипиез]] и [[Џорџс Перот]] проводе велико истраживање локације. Кроз темељно студирање откопаних рушевина и отпада, Чипиез почиње правити праве познате реконструкције палата и споменика ахемендиоског доба.
* Немачки научник Франз Столз истражује археолошке локалитете у Фарс покрајини и објављује резултате [[1882]]. године.
* Двоје француских археолога, Жан и Марсел Диолафој проводе две археолошке мисије у Персији. ([[1881]] - [[1882]]. и [[1884]] - [[1886]]). Они су први посетиоци локације који су у Европи донели фотографије Персепоља и много археолошких предмета.
* Од [[1931]]. до [[1939]], ископавања су проведена од стране немаца ''Ernst Herzfeld'' и ''Frederich Erich Schmidt'', које је послао Оријентални институт свеучилишта у Чикагу.
* Током [[1940]] - их, Француз ''Andre Godard'' и иранац ''A. Sami'' настављају ископавања под овлаштењем ''"Иранског археолошког завода"''.
1.572.075

измена