Рефрактор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 14:
== Подела ==
Телескопи рефрактори се деле на<ref>[http://www.teleskop.rs/koristne-informacije Korisne informacije | Teleskop centar - Dvogled, Durbin, Mikroskopi, Refraktori, Newton, Katadioptrički, Oprema, Astromedija, Snajper<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>:
* ахромате
* апохромате
Ред 24:
Пошто имају краћи тубус, удобност посматрања је врло добра. Визуелна посматрања помоћу апохромата су одлична, а ова врста рефрактора се посебно препоручује за астрофотографију.
Са минималном жижином даљином одређеном прихватљивим нивоом хроматизма као последице хроматске аберације, рефрактори неизбежно имају дуге телескопске цеви. Дужина цеви поставља границу за величину објектива изнад које инструмент постаје превише гломазан и непрактичан за употребу. Практична граница за ахромат је 110mm f/14, док је за апохромат 160mm f/8.<ref>[http://static.astronomija.co.rs/instrumenti/refref/refref.htm Reflector Vs. Refraktor<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Свакако да се рефрактори изграђују и са краћим жижиним даљинама и вишим нивоом хроматизма, али то значајно утиче на нижи квалитет слике.
== Принцип рада рефрактора ==
[[Датотека:Galileantelescope.png|400px|мини|лево|Схема првог [[Галилео Галилеј|Галилејевог]] телескопа, на чијој се идеји базирају и данашњи телескопи рефрактори]]
Сви телескопи се састоје од [[објектив]]а и [[окулар]]а, који се налазе на крајевима [[телескопска цев|телескопске цеви]], тубуса. Дужина ове цеви одређена је условом да се [[фокус (оптика)|жижне]] равни објектива и окулара поклапају. Пошто је функција телескопа да сакупи што већу количину светлости и тиме оствари што светлији лик, потребно је што више повећати пречник (тј. површину) објектива. Пошто је код рефрактоа објектив систем сочива, у овом делу телескопа се слика предмета увећава. Паралелни зраци са удаљеног објекта при пролазу кроз објектив дају реалан и изврнут [[лик]] који се не може посматрати. Овај проблем се решава ако се на другом крају телескопске цеви постави систем сочива мале жижине даљине који има улогу лупе. Ако се фокус окулара поклапа са фокусом објектива, телескоп постаје [[афокалан]], што значи да се предмет може видети, независно од растојања између ока и окулара. Ако телескоп није намењен визуелном посматрању, окулар није потребан, већ се разни прибори ([[фотоплоча]], прорез [[спектограф]]а) постављају у његову жижну раван.<ref>[http://csep10.phys.utk.edu/astr162/lect/light/refracting.html Refracting Telescopes<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
Када паралелни светлосни зраци пролазе кроз конвексни комад стакла (сочиво) - објектив, оно их прелама и сједињује у жижи која се налази иза тог сочива, а у истој равни са њим. Иза жиже се налази друго сочиво - окулар, коју ту фокусирану слику увећава.
|