Рефрактор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
Disambiguated: сочиво → Сочиво (оптика) (2), рефлектор → Рефлектор (телескоп) (2) |
||
Ред 1:
[[Датотека:Lick-Refraktor 3130169128.jpg|300px|мини|десно|Џејмс Лик ахроматски [[телескоп]] рефрактор (102 cm), трећи највећи рефрактор на свету, изграђен [[1889|1889.]] године у Опсерваторији Лик у [[Калифорнија|Калифорнији]].]]
'''Рефрактор''' је врста [[оптички телескоп|оптичког телескопа]]. Он помоћу система [[
Од свих [[телескоп]]a, он је откривен први, још у седамнаестом веку. Иако данашњи рефрактори користе доста сложенији систем сочива, принцип рада је остао исти. Телескоп рефрактор је настао од речи ''[[prelamanje svetlosti|рефракција]]'', која представља појаву на чијој основи овакав телескоп функционише (промена правца кретања таласа услед промене његове брзине).
Поред рефрактора, у основне типове оптичких телескопа спада и [[Рефлектор (телескоп)|рефлектор]]. Разлика између ова два типа телескопа је у томе што рефлектор за сакупљање светлости уместо система сочива користи систем [[ogledalo|огледала]]. У последњим деценијама, за посматрање [[небо|неба]] све се више користе [[телескоп]]и [[катадиоптици]], који за формирање слике користе комбинацију сочива и огледала.
== Историјат ==
[[Датотека:Percival Lowell observing Venus from the Lowell Observatory in 1914.jpg|250px|мини|лево|У Ловел (Lowell) опсерваторији [[1914.]] године, Персивал Ловел посматра [[Венера|Венеру]] са рефрактора пречника 61 cm.]]
Све до почетка седамнаестог века нису постојали уређаји који би помогли оку да региструје [[зрачење]] удаљених [[небеско тело|небеских тела]]. Након открића [[durbin|дурбина]] [[1580|1580.]] године у [[Холандија|Холандији]] и његовог искоришћења за поморске сврхе, [[Галилео Галилеј|Галилеј]] је [[1609|1609.]] године дурбин применио у [[астрономија|астрономији]] и започело је ново раздобље у астрономији које се назива ''телескопска ера''. [[Галилео Галилеј|Галилеј]] је конструисао први телескоп и то је био управо телескоп рефрактор. Његов најбољи телескоп могао је да повећа 30 пута. [[Објектив]] је било испупчено [[Сочиво (оптика)|сочиво]] пречника 5 cm, [[окулар]] је било издубљено сочиво, док је дужина цеви била 120 cm. Он је њиме успео да посматра фазе на [[Венера|Венери]] и четири [[Јупитер]]ова месеца, и да на основу тих посматрања да прву потврду [[Никола Коперник|Коперниковог]] [[хелиоцентрични систем|хелиоцентричног система]].
[[Оптика]] се током седамнаестог века развила и експериментално и теоријски. [[Јохан Кеплер|Кеплер]] је [[1611|1611.]] године конструисао [[durbin|дурбин]] са оба испупчена сочива и по том принципу се и данас праве телескопи рефрактори. Грађени су [[телескоп]]и различитих величина и конструкција, док је једини пријемник зрачења и даље било око. Тако је било све до пред крај деветнаестог века, када је [[фотографска емулзија]] нанета на плочу или филм проширила фреквентни опсег пријема на [[Ултраљубичасто зрачење|UV]] и [[Индекс каталог|IC]] област.<ref>Мирјана Вукићевић-Карабин, Олга Атанацковић, ' 'Општа астрофизика' ', 2010, Завод за уџбенике, Београд, стр. 20-21. ISBN 978-86-17-16947-1.</ref>
Ред 58:
== Види још ==
* [[Рефлектор (телескоп)|рефлектор]]
* [[оптички телескоп]]
* [[телескоп]]
| |||