Рефрактор — разлика између измена

[[Датотека:Lick-Refraktor 3130169128.jpg|300px|мини|десно|Џејмс Лик ахроматски [[телескоп]] рефрактор (102 cm), трећи највећи рефрактор на свету, изграђен [[1889|1889.]]. године у Опсерваторији Лик у [[Калифорнија|Калифорнији]].]]

[[Датотека:Percival Lowell observing Venus from the Lowell Observatory in 1914.jpg|250px|мини|лево|У Ловел (Lowell) опсерваторији [[1914.]]. године, Персивал Ловел посматра [[Венера|Венеру]] са рефрактора пречника 61 cm.]]

Све до почетка седамнаестог века нису постојали уређаји који би помогли оку да региструје [[зрачење]] удаљених [[небеско тело|небеских тела]]. Након открића [[durbin|дурбина]] [[1580|1580.]]. године у [[Холандија|Холандији]] и његовог искоришћења за поморске сврхе, [[Галилео Галилеј|Галилеј]] је [[1609|1609.]]. године дурбин применио у [[астрономија|астрономији]] и започело је ново раздобље у астрономији које се назива ''телескопска ера''. [[Галилео Галилеј|Галилеј]] је конструисао први телескоп и то је био управо телескоп рефрактор. Његов најбољи телескоп могао је да повећа 30 пута. [[Објектив]] је било испупчено [[Сочиво (оптика)|сочиво]] пречника 5 cm, [[окулар]] је било издубљено сочиво, док је дужина цеви била 120 cm. Он је њиме успео да посматра фазе на [[Венера|Венери]] и четири [[Јупитер]]ова месеца, и да на основу тих посматрања да прву потврду [[Никола Коперник|Коперниковог]] [[хелиоцентрични систем|хелиоцентричног система]].

[[Оптика]] се током седамнаестог века развила и експериментално и теоријски. [[Јохан Кеплер|Кеплер]] је [[1611|1611.]]. године конструисао [[durbin|дурбин]] са оба испупчена сочива и по том принципу се и данас праве телескопи рефрактори. Грађени су [[телескоп]]и различитих величина и конструкција, док је једини пријемник зрачења и даље било око. Тако је било све до пред крај деветнаестог века, када је [[фотографска емулзија]] нанета на плочу или филм проширила фреквентни опсег пријема на [[Ултраљубичасто зрачење|UV]] и [[Индекс каталог|IC]] област.<ref>Мирјана Вукићевић-Карабин, Олга Атанацковић, ' 'Општа астрофизика' ', 2010, Завод за уџбенике, Београд, стр. 20-21. ISBN 978-86-17-16947-1.</ref>

[[Датотека:Yerkes Observatory Astro4p7.jpg|300px|мини|десно|Телескоп рефрактор на опсерваторији Јеркс (102 cm), до сад највећи телескоп рефрактор који се користи за астрономска испитивања, изложен [[1893.]]. године у [[Чикаго|Чикагу]], пре него што је инсталиран у опсерваторији.]]

* Велики [[Париз|париски]] изложбени телескоп из [[1900|1900.]]. године (Great Paris Exhibition Telescope of 1900) - са пречником објектива од 125 cm је највећи телескоп рефрактор икад конструисан. Међутим, он је био конструисан само за изложбу, не и астрономска посматрања, тако да је размонтиран после изложбе.