Рат за пољско наслеђе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Рат за пољско наслеђе''' вођен је у периоду од [[1733
== Повод ==
После смрти пољског краља [[Август II Јаки|Августа II]], племство привредно разорене и политички расцепкане Пољске поделило се око његовог наследника. То је био повод да се у борбу за утицај у Пољској умешају европске велике државе што је довело до Рата за пољско наслеље. Део племства је прогласио [[Станислав Лешчињски|Станислава Лешчињског]] за краља (13. септембар 1733), таста [[Луј XV|Луја XV]], што је значило претварање Пољске у савезника Француске. Други део племства, подржан од Аустрије чија се војска прикупљала у [[Шлезија|Шлезији]], и Русије, чије су снаге упале 3. октобра у Пољску, прогласио је 5. октобра [[Август III|Августа III]], сина Августа II за краља Пољске. Наводно због уплитања у пољско династичко питање, Француска је у октобру 1733. године објавила рат Аустрији. Прави разлог је био избацивање Аустрије из Италије. Француској су пришле Шпанија и Сардинија, а Аустрији Енглеска и Русија са 6000 војника.
== Рат ==
Лешчињски се склонио у Данциг, али, како су град опсели Руси, отишао је 27. јуна 1734. године у Пруску. Пре тога, у априлу, део француских снага извршио је десант у близини [[Данциг
Истовремено, борбе су вођене на три ратишта. У Немачкој је француска војска прешла Рајну (12. октобар 1733) и заузела Кел. Жестоке борбе су вођене код [[Филипсбург
Рат је завршен [[Бечки мир (1738)|Бечким миром]] од 3. новембра 1735. године који је потписан тек 18. новембра 1738. године. По одредбама Бечког мира Лешчињски се одрекао пољског престола у корист Аугуста III, а за узврат добио сва његова имања у Лорену и Бару. Француска је добила Лорен.
==Види још==
* [[Август II Јаки]]
* [[Деобе Пољске]]
==Извори==
* [[Војна енциклопедија]], том 7 (759)
|