Рат за пољско наслеђе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Рат за пољско наслеђе''' вођен је у периоду од [[1733.]]. до [[1738.]]. године између [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]] и [[Руска Империја|Русије]] са једне и [[Краљевина Француска|Француске]], [[Шпанска империја|Шпаније]] и [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Сардиније]] са друге стране.
 
== Повод ==
 
После смрти пољског краља [[Август II Јаки|Августа II]], племство привредно разорене и политички расцепкане Пољске поделило се око његовог наследника. То је био повод да се у борбу за утицај у Пољској умешају европске велике државе што је довело до Рата за пољско наслеље. Део племства је прогласио [[Станислав Лешчињски|Станислава Лешчињског]] за краља (13. септембар 1733), таста [[Луј XV|Луја XV]], што је значило претварање Пољске у савезника Француске. Други део племства, подржан од Аустрије чија се војска прикупљала у [[Шлезија|Шлезији]], и Русије, чије су снаге упале 3. октобра у Пољску, прогласио је 5. октобра [[Август III|Августа III]], сина Августа II за краља Пољске. Наводно због уплитања у пољско династичко питање, Француска је у октобру 1733. године објавила рат Аустрији. Прави разлог је био избацивање Аустрије из Италије. Француској су пришле Шпанија и Сардинија, а Аустрији Енглеска и Русија са 6000 војника.
 
 
== Рат ==
 
Лешчињски се склонио у Данциг, али, како су град опсели Руси, отишао је 27. јуна 1734. године у Пруску. Пре тога, у априлу, део француских снага извршио је десант у близини [[Данциг|Данцига]]а, али није успео да се споји са градском посадом па се повукао. Французи су са 2000 људи извршили у мају поновни десант и заједно са посадом Данцига напали руске положаје. Пошто су одбијени, повукли су се у градско предграђе где су наставили борбу до јуна, а затим се предали. Руси улазе у Данциг 9. јула 1734. године.
 
Истовремено, борбе су вођене на три ратишта. У Немачкој је француска војска прешла Рајну (12. октобар 1733) и заузела Кел. Жестоке борбе су вођене код [[Филипсбург|Филипсбурга]]а и [[Брухзал|Брухзала]]а. Французи су били спречени у намери да опседну [[Брајзах]] и [[Мајнц]]. У северној Италији, француско-шпанско-сардинске снаге су, након жестоких борби код [[Милан|Милана]]а, [[Мантова|Мантове]] и [[Парма|Парме]] одбацили Аустријанце средином 1735. године у [[Тирол]]. У јужној Италији и Сицилији, шпанска војска заузела је 10. маја 1734. године Напуљ, а 22. августа искрцала се на Сицилију коју је освојила до јула 1735. године.
 
Рат је завршен [[Бечки мир (1738)|Бечким миром]] од 3. новембра 1735. године који је потписан тек 18. новембра 1738. године. По одредбама Бечког мира Лешчињски се одрекао пољског престола у корист Аугуста III, а за узврат добио сва његова имања у Лорену и Бару. Француска је добила Лорен.
 
==Види још==
 
* [[Август II Јаки]]
* [[Деобе Пољске]]
 
==Извори==
 
* [[Војна енциклопедија]], том 7 (759)