Рефрактор — разлика између измена

'''Рефрактор''' је врста [[оптички телескоп|оптичког телескопа]]. Он помоћу система [[Сочиво (оптика)|сочива]] омогућава пријемнику да прими већу количину [[светлост]]и.

 

 

== Историјат ==

Све до почетка седамнаестог века нису постојали уређаји који би помогли оку да региструје [[зрачење]] удаљених [[небеско тело|небеских тела]]. Након открића [[durbin|дурбина]] [[1580]]. године у [[Холандија|Холандији]] и његовог искоришћења за поморске сврхе, [[Галилео Галилеј|Галилеј]] је [[1609]]. године дурбин применио у [[астрономија|астрономији]] и започело је ново раздобље у астрономији које се назива ''телескопска ера''. [[Галилео Галилеј|Галилеј]] је конструисао први телескоп и то је био управо телескоп рефрактор. Његов најбољи телескоп могао је да повећа 30 пута. [[Објектив]] је било испупчено [[Сочиво (оптика)|сочиво]] пречника 5 cm, [[окулар]] је било издубљено сочиво, док је дужина цеви била 120 cm. Он је њиме успео да посматра фазе на [[Венера|Венери]] и четири [[Јупитер]]ова месеца, и да на основу тих посматрања да прву потврду [[Никола Коперник|Коперниковог]] [[хелиоцентрични систем|хелиоцентричног система]].

 

 

== Принцип рада рефрактора ==

Сви телескопи се састоје од [[објектив]]а и [[окулар]]а, који се налазе на крајевима [[телескопска цев|телескопске цеви]], тубуса. Дужина ове цеви одређена је условом да се [[фокус (оптика)|жижне]] равни објектива и окулара поклапају. Пошто је функција телескопа да сакупи што већу количину светлости и тиме оствари што светлији лик, потребно је што више повећати пречник (тј. површину) објектива. Пошто је код рефрактоа објектив систем сочива, у овом делу телескопа се слика предмета увећава. Паралелни зраци са удаљеног објекта при пролазу кроз објектив дају реалан и изврнут [[лик]] који се не може посматрати. Овај проблем се решава ако се на другом крају телескопске цеви постави систем сочива мале жижине даљине који има улогу лупе. Ако се фокус окулара поклапа са фокусом објектива, телескоп постаје [[афокалан]], што значи да се предмет може видети, независно од растојања између ока и окулара. Ако телескоп није намењен визуелном посматрању, окулар није потребан, већ се разни прибори ([[фотоплоча]], прорез [[спектограф]]а) постављају у његову жижну раван.<ref>[http://csep10.phys.utk.edu/astr162/lect/light/refracting.html Refracting Telescopes<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>

 

 

== Најбољи и највећи рефрактори данас ==

* Велики [[Париз|париски]] изложбени телескоп из [[1900]]. године (Great Paris Exhibition Telescope of 1900) - са пречником објектива од 125 cm је највећи телескоп рефрактор икад конструисан. Међутим, он је био конструисан само за изложбу, не и астрономска посматрања, тако да је размонтиран после изложбе.

* Телескоп у опсерваторији Јеркс (Yerkes) на Универзитету [[Чикаго]] са пречником објектива 102 cm