Пизистрат — разлика између измена

Пизистратов отац био је Хипократ из [[Браурон|Браурона]].<ref name="test0">Херодот 1, 59.</ref> Пизистратова и [[Солон|Солонова]] мајка биле су сестре по стричевима.<ref name="aest1">Плутарх, ''Солон'', test1111.</ref> Борбе двеју политичких странака Атене, ''равничара'' (подржаваоци [[олигархија|олигархије]] и ''примораца'' (подржаваоци [[демократија|демократије]] су истрајавале и после Солонових реформи, док је народ [[Атика|Атике]] и даље био разједињен захваљујући опстанку четири јонске [[фила|филе]]. Пизистрат је успео да окупи око себе присталице обе странке и направи трећу атенску странку, такозване ''брђане'', који су били радикалне демократе. Сукоби ових двеју странака су довели до две године без [[архонт|архоната]] и покушаја успостављања тираниде.

Кључни догађај који је Пизистрату омогућио да успостави тираниду јесте његово појављивање на [[Агора|Агори]]. Наиме, Пизистрат је ранио себе и своје мазге, и појавио се на Агори окрвављен оптужујући своје политичке противнике да су га напали јер је ''пријатељ обичног народа''. [[Еклесија]] је потом изрекла ванредну меру, којом је Пизистрату додељено педесет ''батинаша'' (тј. људи са тољагама) као лична гарда. Пизистрат је управо ове људе употребио и заузео [[Акропољ]]. Тако је почела Прва тиранида.<ref name="test2">Херодот I, 59.</ref>

Прва Пизистратова тиранида започела је 561/0. године п.н.е. Пизистратово заузимањепреузимање вођства над градом није прошло без одјека- ускоро су две друге странке сковале заверу и збациле Пизистрата пет година потом (556/5). Изгледа да је Пизистрату дозвољено да остане у Браурону. Такво стање потрајало је неких шест година (до 550/49), кад се вођа ''примораца'', [[Мегакле]] из рода Алкмеонида, посвађао и са противничком и са сопствном странком. Затим је са Пизистратом склопио договор: Пизистрату ће Мегакле обезбедити повратак на место тиранина, а заузврат ће Пизистрат оженити његову кћерку.

Сада је Пизистрат остао тиранин Атене до своје смрти (528/7). Наследио га је најстарији син, [[Хипија]].<ref name="test4">Херодот I, 61-64.</ref>

Пизистрат никада није свргнуо Солонове законе.<ref name="test54">Херодот I, 59.</ref> Па ипак, владао је помоћу трију мера: утицао је на избор атенских јавних службеника, држао је личну гарду састављену од најамника и држао је децу из племићких породица као таоце. Земљу племића који су избегли пред њим конфисковао је и разделио најсиромашнијим људима у Атени. Рад странака који је изазивао сукобе међу грађанима је сад замро, јер оне фактички нису имале никаквог утицаја. Приписује му се да је увео универзални порез на десетину прихода, што је можда у ствари део јонског и индоевропског наслеђа. Такође, њему или Хипији се приписује да је исти порез смањио за половину, вероватно захваљујући приходима из рудника.<ref name="test5">Херодот I, 64.</ref>

Пизистрат је уопштено настојао да задржи добре односе са већином полиса. Међутим, за време његове тираниде су се десила два похода, која нису прецизно датована: први је поновно заузимање [[Сигеј|Сигеја]], атенског поседа који је успела да заузме [[Митилена]] негде пре доласка Пизистрата на власт. Овај град је био изузетно значајан због свога положаја (на улазу у [[Пропонтида|Пропонтиду]] и Црно море, одакле је пристизало жито), што се осликава и у чињеници да је власт над Сигејом поверио свом трећем сину, Хегесистрату. Други поход се десио у периоду 559-6. под вођством [[Милтијад Старији|Милтијада Старијег]], који је успео заузети практично целокупни Трачки Херсонес ([[Галипоље]]), где је образовао државу (као тиранин) која је признавала врховну власт Атене.<ref name="test6">Херодот VI, 34-36.</ref>

Пизистрат је заслужан за подизање три храма. Први, храм посвећен Атени, подигнут је на Акропољу надомак будућег [[Партенон|Партенону]]. Други, посвећен Дионису, подигнут је под Акропољем, а ту су проглашене и нове игре, Дионисије, које су замениле Ленејске свечаности као главне свечаности култа бога Диониса. Трећи храм, вероватно најамбициозније замишљен храм у целој Атени, [[храм Зевса Олимпијског]], такође под Акропољем, довршен је тек за време цара [[Хадријан|Хадријана]], скоро седам векова после. Такође је извршио ритуално чишћење острва [[Делос]], где је пребацио све гробове на острву ван видокруга светилишта Аполона, на тај начин се старајући да Атена одржи мит о себи као ''мајци јонских градова''.<ref name="test7">Херодот I,64.</ref>