Антиепилептик — разлика између измена

<ref name="Фармакотерапијски_водич">{{Cite book | author=Група аутора | editor= Ненад Угрешић| title=Фармакотерапијски водич 3 | edition= | issue= | pages= | publisher= |location=Београд |id=-{ISSN}- 1451-4680 | year=2006 | doi= | url=http://www.alims.gov.rs/download/publikacije/FV4-predgovor_sadrzaj.pdf |archiveurl=http://web.archive.org/web/20110715221110/www.alims.gov.rs/download/publikacije/FV4-predgovor_sadrzaj.pdf|archivedate = 15. 7. 2011.|id=}}</ref> До данас је познат велики број супстанци које су након адекватних клиничких студија заузеле своје место у палети лекова против епилепсије. Међу најчешће коришћеним лековима налазе се [[фенобарбитон]], [[валпроинскаа киселина]] и њени соли валпроати, [[карбамазепин]], [[примидон]], [[клобазам]] и други. У последњој декади дведесетог века на фармацеутском тржишту су се појавили тзв. нови антиепилептици који по својој ефикасности не премашују своје претходнике, али имају значајније мање нежељених дејстава.

У групи нових антиепилептика налазе се [[ламотригин]], [[топирамат]], [[леветирацетам]], [[зонисамид]], [[прегабалин]] и неки ређе коришћени лекови ([[вигабатрин]], [[окскарбамазепин]]).<ref name="Регистар_лекова2008">{{Cite book | author=Група аутора |editor=Љиљана Ивановић | title=Регистар лекова 2008 | edition= | issue= | pages= | publisher= |location=Београд | year=2007 | id= -{ISSN}- 0354-8236 | doi= | url= |id=}}</ref>