Википедија

Хипертекст — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м референце
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 19:
 
== Кратка историја ==
Многи људи сматрају да је хипертекст почео појавом -{[[Светска мрежа|World Wide WebWebа]]а}-, али сама идеја развила се много раније.
; 1945. : Амерички инжењер Ваневар Буш предложио је своју замисао о електронско-механичком уређају којег је назвао ''-{Memex}-'' ({{jez-eng|memory extender}}). Уређај би могао великом брзином стварати и следити везе међу документима, помоћу корисниковог архива микрофилмова. Разлог зашто је Бусх смислио такав уређај био је зато што је предвидио велики пораст у количини научних информација, због којег научници више неће моћи пратити и реаговати на све новости. Уређај, додуше, никад није реализован, али теорија је опстала.
; 1965. : Социолог, филозоф и пионир информацијске технологије Тед Нелсон измислио је изразе ''хипертекст'' и ''хипермедија'', којима је хтео описати несеквенцијалан начин читања. Радио је на пројекту ''-{Xanadu}-'', који је замишљен као спремиште свега што је икада написано, тј. нека врста универзалног глобалног хипертекста, али тај крајњи циљ никада није био постигнут.
Ред 31:
; 1987. : Излази -{HyperCards}-, врло успешан хипертекстуални систем за [[Макинтош]] рачунаре. Уз -{HyperCards}- долази и програмски језик ''-{HyperTalk}-'', чија је структура слична као код [[Паскал (програмски језик)|Паскала]] и намењен је за почетнике у програмирању.
; 1991. :-{ World Wide Web}- је постао први глобални хипертекст, а с њим излази и истоимени прегледач (''-{WorldWideWeb}-'') помоћу којега се Веб могао прегледати. До идеје дошао је [[Тим Бернерс-Ли|Сер Тим Бернерс-Ли]] док је смишљао једноставан начин за пренос научних података.
; 1992. : Излази Веб [[интернет прегледач|браузер]] ''-{Lynx}-''.
; 1993. : Излази први графички Веб браузер – ''Мозаик''.
 
== Примена ==
Најпознатија примјена хипертекста је глобални информацијски интернет сервис -{[[Светска мрежа|World Wide Web]]}- (skraćeno WWW или Веб). За објављивање хипертекстуалног садржаја користи се -{[[HTML]]}- ({{jez-eng|HyperText Markup Lanugage}}), а протокол који се користи зове се -{[[HTTP]]}- (-{jez-eng|HyperText Transfer Protocol}-).
 
== Хипертекст у Википедији ==
И сама [[Википедија]] је урађена на хипертекстуалном принципу. Поједини значајнији, мање познати или интересантни термини или [[реч]]и или особе се приликом креирања обележавају да у завршеном тексту буду хипертекстуални прелази тзв. [[хиперлинкхипервеза|хиперлинкови]]ови.
 
Електронске књиге као што су Википедија и сличне одмах претражују сопствену базу и проналазе да ли текст о обележеној речи - појму постоји. Ако постоји обележава се плавом [[боја|бојом]], ако не црвеном.
 
Приликом кретања [[курсор]]ом [[Компјутерскирачунарски миш|миша]] кроз текст на [[екран]]у наиласком хипертекстуано обележеног појма, курсор миша се претвара у слику људске руке која има све прсте згрчене осим [[кажипрст]]а који показује на горе.
 
Ако се кликне мишем на плаву хипертекстуалну реч или групу речи аутоматски се прелази на нову страну где постоји чланак о обележеној речи или појму.
Ред 52:
Ако је, у Википедији, хипертестуална реч црвене боје значи да о њој не постоји чланак и да кликтањем на ту реч отвара се „бели папир“ на коме је могуће написати нови, недостајући чланак.
 
Хипертекст је нарочито погодан за [[уџбеникudžbenik|уџбенике]]е где [[ученик]] или [[студент]] може у сваком тренутку да сазна шта неки појам у тексту значи. Наравно претпоставља се да је [[писац]] текста имао осећај да хипертекстуално обележи речи или појмове за које је очекивати да их читалац можда неће знати.
 
Добар пример је и овај чланак у коме су готово све обележене речи у моменту настанка чланка ([[19. септембар]] [[2005]].) црвене!
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хипертекст”