Српска народна књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
:) |
м Враћене измене 94.250.114.218 (разговор) на последњу измену корисника Wichren |
||
Ред 1:
:''"Ова српска природна [[поезија]] заслужује у сваком погледу опште интересовање... Од времена Хомерових спевова нема заправо у целој Европи појаве која би нам тако као она могла објаснити суштину и природу епа... Племенитог понашања и говорења никада не мањка..."''
:([[Јакоб Грим]], немачки филолог).
Ред 16:
У аутентичном друштвеном амбијенту какав је владао у време када су настајале и преносиле се усменим путем народне песме и приче нису постојале одвојено од других уметности. Њих је одликовао '''синкретизам''' (јединство) више уметности. Песме су певане, уз пратњу неког инструмента ([[фрула]], [[гајде]], [[гусле]], [[тамбура]]), везане за карактеристичну или општу мелодију, а често су праћене игром ([[коло]]). Чак су и бајке носиле у начину своје изведбе особине синкретизма, јер је причање бајки у исто време било и извођење са елемнтима глуме. Неке лирске песме, попут краљичких или додолских, биле су део обреда који је у себи садржавао и елементе драме, мада у рудиментираном облику. Везане за обреде и обичаје песме су, поред уметничког синкретизма (музика, плес, драма), биле део и ширег, извануметничког облика синкретизма (уметност, обред/обичај).
=== Варијативност ===
Свака творевина народне књижевности, са изузетком сасвим [[кратки облици|кратких облика]], остварује се на више начина, подложна је непрестаним променама, па појава '''варијанти''' чини једно од њених основних својстава. Још је Вук Караџић уочио да међу песмама и причама које је сакупио има сличних текстова, па им је давао називе ''Опет то, али друкчије'' или ''Опет то, мало друкчије''. За разлику од писане књижевности, где свака промена осим [[аутор|ауторове]] интервенције није легитимна, у оквиру народне књижевности нема правих и лажних варијаната, осим ако се не ради о [[мистификација|мистификацији]]. Варијанте могу да буду мање или више успеле, потпуне или непотпуне, краће или дуже, старије или млађе, више или мање распрострањене у времену и простору, сачуване у писаном облику или [[хипотеза|хипотетичке]]. У развијеним усменокњижевним традицијама каква је српска, промене могу захватити све структуре једног дела, али се варијантом сматра само ''промена настала у оквиру истог жанра, у делима која су идентичног основног мотива и идентичне или сродне по основном току радње.''
Ред 188:
* [[Српски народни песник]]
[[Категорија:Српска књижевност|*]]
| |||