Катарина Константиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 26:
Kатарина је рођена 1848. као ћерка Александра Константиновића и учене вође високог друштва, принцезе [[Анка Обреновић|Анке Обреновић]], братанице Милоша Обреновића I, српског принца и зачетника [[обреновићи|династије Обреновића]]. Имала је једног брата, пуковника Александра Константиновића (преминуо 1914.)и полусестру, Симеону (преминула 1915.), из ванбрачне везе њене мајке и мајкиног зета, Јована Германа.
 
== ПринцКнез Михаило ==
Понекад, након очеве смрти, Kатарина и њена мајка позиване су од стране [[Михаило Обреновић|принцакнеза Михаила]] да живе на краљевском двору.{{sfn|Hawkesworth|2000|pp=101}} Од септембра 1860. године, он је преузео власт по други пут, пошто је свргнут 1842. након три године владавине. Био је несрећно ожењен мађарском грофицом, [[Јулија Хуњади|Јулијом Хуњади де Кетељ]], која није била у стању да рађа децу. ПринцКнез Михаило и Катарина су постали љубавници. Катарина се није трудила да сакрије свој презир према принцезикнегињи Јулији, па је отворено признала аферу са принцом. Михаило је желео да се резведе и да ожени Катарину,{{sfn|Cox|2002|pp=47}} посебно због тога што је Јулија имала љубавника у то време, војводу Карла вонфон Аренберга. Срби нису крили своје неповерење према Јулији, због њене католичке вере и мађарског порекла, али када су се прошириле вести о Михаиловој жељи за разводом и женидбом са својом рођаком, Катарином, обични људи као и политичари и свештеници били су једнако огорчени.{{sfn|Cox|2002|pp=47}} Један од најватренијих противника развода био је истакнути српски премијер, [[Илија Гарашанин]], који је смењен са положаја 1867. године због своје примедбе на Михаилов развод од Јулије и брак са Катарином. Његова смена довела је до протеста [[Русија|Русије]].
Катаринина нада да ће постати принцезакнегиња никада се није обистинила. Док су 10.јуна 1868. године она, принцкнез Михаило и њена мајка тумарали кроз Kошутњак, парк бризублизу Михаиловог пребивалишта на периферији [[Београд]]а, сви су погођени, наводно од стране [[Карађорђевићи|Kарађорђевића]], који су били ривали династије Обреновића за српски престо, иако то никада није доказано. Кнез Михаило је одмах убијен, Катарина је само рањена, али је њена мајка, након што се храбро борила са својим наоружаних нападачем, такође убијена.
 
== Брак и проблеми ==
Ред 37:
Генерал Блазнавац је умро у априлу 1873. године, а она се преудала за свог рођака, Михајла Богићевића(1843–1899). Напустили су Србију и започели номадски начин живота, живећи на различитим местима свуда по [[Аустроугарска|Аустроугарској]]; међутим, касније су се вратили у [[Београд]], где је он службовао као мајор од 4. априла 1886. године до 4. фебруара 1887. године. Заљубила се у пријатеља свог сина, Војислава, који је био осамнаест година млађи од ње. Затим је оставила свог мужа због свог младог љубавника, а финансијску помоћ је примала од свог сина, као и од њене богате полу-сестре, Симеоне, која је била удата за веома важног румунског политичара, Александра Лаховарија (1841–1897). У то време је службовала као пратиља краљице Елизабете Румунске.
 
Kатарина је преминула 1910. године у [[Ниш]]у, где је њен син Војислав био стациониран као војник, и сахрањена је у Београду. БојиславВојислав је преминуо исте године.
 
== Референце ==