18
измена
(Почетак сређивања) |
|||
{{УФВ032014}}
[[File:Isocrates pushkin.jpg|thumb|upright|Сократ, један од најистакнутијих мислилаца Паидеие.]]
У култури античке Грчке, термин '''''паидеја''''' ({{грчки|παιδεία}}) односи се на [[васпитање]] и [[образовање]] идеалног члана [[полис]]а. Тако уграђена, чине предмет заснован на школовању, а који је, пре свега, усмерен на [[социјализација|социјализацију]] појединаца унутар аристократског поретка полиса. Практични аспекти овог образовања укључују елементе данашње либералне [[уметност]]и ([[реторика
==Идеја ''паидеје''==
Грци су први народ који је дoшао до вредносне идеје да неко неког учи. Први су постали свесни важности васпитања за [[град]], државу или [[полис]]. Прве идеје о васпитању и образовању јављају се врло рано, већ у 12. веку пре нове ере (у време [[Тројански рат|Тројанског рата]]). Термин ''паидеја'', који се састоји од речи ''паис''- дечак, дете и ''гогеин''- водити на поучавање, формирао се у Класичном добу грчке културе. Култура и омладина тада су
Грчка ''паидеја'' је идеја савршенства, изврсности
==Паидеја у Илијади и Одисеји==
У [[Илијада|Илијади]]
У Илијади, доминира јуначки, херојски свет за непрестаном борбом и жаром за победу, такође видимо да архајски идеал племићке ратничке вештине не задовољава млађе нараштаје, којима припада и сам Хомер. Ново се доба није задовољавало само изузетним физичким вештинама, снагом и храброшћу, већ изузетношћу духа. Племство духа је очигледно у изреци коју старац Феник упућује свом ученику, Ахилу: "Да будеш речима и делима вичан", јер указана част је непосредни доказ властите арете и вредности. Бити частан= бити жив.<br />
[[Одисеја]] описује каснији степен развоја Хеленске културе, описује повратак ратника кући, уживање у мирнодопском животу и прецизно осликава породични живот. Овде се најбоље види моћ старогрчке ''Паидеие'', племенити јунаци са бојног поља Илијаде постају отмена и углађена дворска господа и деца се обликују према стриктним принципима дворског морала. Паметан савет, прикладне речи, лукаво и мудро увиђање постају одлике једног јунака, при чему ратничка арете остаје централна људска вредност.<br />
Овај менталитет се такође може видети у тенденцији Грка да се репродукује само "
==Сократов утицај на Паидеиу==
[[Сократ]] је помогао у духовном обликовању Атине, као једног од лидера у Грчкој преко свог схватања ''Паидеие''. Сократов циљ је био да се изгради таква пракса образовања и политике која ће допринети важности у демократској пракси. Он жели да уздигне своју атинску публику у области филозофије, тако што примењује посебно начело-мајеутику.
Основа ове арете је васпитање. "
Менталитет арете протеже се на ''паидеие'' [[Платон]]а, који заједно са Сократом ствара високо утицајне школе у Грчкој . Одбацили су тренутно образовање [[полис]]-а
У модерном дискурсу, немачко-амерички класик [[Jeger|Јегер]], у свом утицајном опусу ''Паидеие'', користи концепт ''Паидеиа'' да прати развој грчке мисли и образовања, почевши од [[Хомер]]-а. Концепт ''Паидеиа'' такође користи Адлер у својој критици савремених образовних система. Такође и [[Cremin|Сремин]] у својим историјама америчког образовања.
==Златни мислиоци==
[[Аристотел]]: "Сврха музике може да нас доведе у недоумицу", на то надовезује улогу доколице, слободног времена, које је схваћено на два начина. Стари Грци ту подразумевају слободно време, које ће се користити да би се у себе улагало, које ће бити испуњено оним радом који испуњава душу. Данас се под доколицом подразумева време које ће се користити ради релаксације, забаве. Ипак, доколицу бирамо ради себе самих. Тако је и са музиком. Људи се њоме баве из личног задовољства, њена се примена састоји у томе да исцели, оплемени, олакша људски ум, да скрене мисли на начин који само њој полази за руком, на начин који само она уме. Музика уме да опусти, развије духовни мир. Музика доводи до склада мисли и осећања. "Музика је по својој природи нешто врло пријатно." Тиме музика доприноси васпитању, оличење је племенитих врлина, она ничим није условљена, нити се заснива на некаквој користи, па дете путем ње гради себе на прави начин.
==Литература==
Филозофија васпитања и образовања, Зборник радова Учитељког факултета у Врању, 2010.
Јегер, Паидеиа I.15.<br />
|
измена