Презвитеријанство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 3:
== Историја ==
Презвитеријанство се развило током [[18. век]]а, у највећој мери, у [[Шкотска|Шкотској]] те је потврђено као црквена власт у Шкотској [[Закони о Унији из 1707.|Законом у Унији]] [[1707.]] године. Већина презвитеријанаца који данас живе у [[Енглеска|Енглеској]] су [[Шкоти|шкотског]] и [[Ирци|ирског]] порекла, а презвитеријанство се такође проширило и на [[Северна Америка|Северну Америку]] захваљујући Шкотима и шкотско-ирским досељеницима. Презвитеријанске [[Деноминација (религија)|деноминације]] у Шкотској користе теологију [[Калвин|Калвина]] и његових непосредних наследника, иако постоји широки распон теолошких погледа у савременом презвитеријанству.
Модерно презвитеријанство своје институционалне корене вуче од времена Шкотске [[Реформација|реформације]]. Локалним конгрегацијама управљају Презвитеријанске управе представника конгрегације, а скупштинско начело се користи и на другим нивоима одлучивања. У теорији, у презвитеријанству не постоје [[епископ]]. Ипак неке презвитеријанске групе у [[Источна Европа|источној Европи]], имају епископе. Функција старешине је још једна специфичност презвитеријанства: то су посебно изабрани лаици који учествују у управљању парохијама и одлучивању на свим нивоима. Функција [[ђакон]]а је, пак, усмерена према бризи за чланове цркве, њихове породице и заједнице. У неким конгрегацијама активне старешине и ђакони служе мандат од три године па се потом ротирају. Функције [[пастор]]а, старешине и ђакона започињу избором; једном када је пастор изабран, може задржати титулу до краја живота. Особа може истовремено бити и старешина и ђакон.
| |||