Битка код Хадријанопоља — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.222.186.120 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
Ред 22:
 
== Увод ==
У 4. веку [[Готи]] су насељавали [[Дакија|Дакију]], али су их [[376]]. напали и поразили туномадски коњаници [[Хуни]]. Један од готских вођа Фригерн замолио је римског цара [[Валенс]]а да им дозволи да се настане на десној обали [[Дунав]]а, на територији римске [[Тракије]]. На тај начин Готи су се надали да ће ту наћи уточиште од [[Хуни|Хуна]]. Валенс је одговорио потврдно и чак је помогао Готима да пређу реку. Поред тога обећао им је храну и земљу. Надао се да ће Готи постати ратари и војници и због тога им је доделио статус савезника.
 
Међутим, када су Готи прешли Дунав, у њиховим редовима је завладала глад, а локални римски намесници су једним делом били корумпирани, а једним делом римска администрација није била у стању да Готима допреми довољно хране. Када су римски чиновници почели Готима да продају псеће месо у замену за уобоверобове, међу којима је било и готске деце, Готи су се побунили. Управо захваљујући подмитљивости римских великодостојника, Готи су успели да прошверцују оружје са собом. Суочен са мотивисаним и добро наоружаним противником, Валенс, који је у то време боравио на Истоку, је затражио појачање од свог синовца и западног савладара [[Грацијан]]а. У току прве две године од почетка готског устанка ни једна ни друга страна нису могле да остваре одлучнију победу.
 
Валенс је 378. одлучио да лично преузме команду и [[30. мај]]а је из [[Антиохија|Антиохије]] са делом војске из Сирије допутовао у [[Византијски Цариград|Константинопољ]]. Војсковођа Себастијан, који је управо стигао из Италије, послат је са око 2.000 људи да реорганизује римску одбрану у Тракији. Недалеко од Једрена, Себастијан је успео да сатера један готски одред у клопку и уништи га. Након тога, [[Фритигерн]] је окупио главнину своје војске у подунавским градовима Нови и Бероји (данас бугарски градови [[Свиштов]] и [[Стара Загора]]). У међувремену, Грацијанова војска се на горњем Дунаву успешно одбранила од [[Алемани|Аламана]], а њена претходница, која је стигла чак до [[Ђердапска клисура|Ђердапа]], на неких 400 -{km}- од Једрена, сукобила се ту са Аланима и након тога повукла се ка главнини коју је западноримски цар доводио из правца Паноније.