Геоид — разлика између измена

'''Геоид''' је [[еквипотенцијална површ]], на коју је, у свакој њеној тачки, правац [[сила тежегравитација|силе теже]] управан. То је неправилна површ, која се поклапа са мирном површи [[вода|воде]] у [[океан]]има. Појам речи геоид (према [[грчки језик|грчком]] - облик [[Земља|Земље]]) први пут је употребио Г. И. Листинг 1873. године.

Геоид, који се на океанима поклапа са нивоом воде, продужава се испод [[континент|континената]], тако да је у свакој његовој тачки [[гравитација|сила теже]] усмерена по [[нормала|нормали]] на геоид (у ствари, нормална је на тангенту раван геоида у тачки посматрања). Положај геоида под континентима може се представити замишљеном мрежом канала просеченим кроз чврсту [[Земљина кора|кору]] и спојеним са океанима, довољно уским, али у којима нема [[трење|трења]] и утицаја [[капиларност|капиларности]]и. Тада би вода из океана, попунивши канале, достигла ниво који би одговарао површи геоида.

Како је геоид неправилна фигура, он не може да се изрази аналитички. То значи да се геоид не може користити за решавање разних [[геодезија|геодетских]] задатака. Без обзира на то, геоид има велики научни и практични значај. У односу на геоид одређују се [[апсолутна висина|апсолутне висине]] тачака физичке површи Земље, а пошто се геоид поклапа са мирном површи воде океана, висине над геоидом обично се називају [[надморскаапсолутна висина|надморске висине]].