Набор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Набор''' је облик који настаје континуираним деформацијама [[стене|стена]] у [[Земљина кора|Земљиној кори]]. Настају под дејством [[орогенеза|орогених кретања]] и могу се уочити у свим стенама које имају [[слој]]евитост или планаран распоред [[минерал]]а, дакле у [[седиментне стене|седиментним]], [[метаморфне стене|метаморфним]] и [[текстура магматских стена|тракастим]] или [[текстура магматских стена|шкриљавим]] [[магматске стене|магматским стенама]].
== Морфологија набора ==
Ред 7:
Превојна подручја синклинале и антиклинале називају се '''шарнири''' набора. Шарнир антиклинале је гребен (теме) набора, док је шарнир синклинале дно набора. Делови набора који спајају шарнире су '''крила''' набора. Унутрашњи део синклинале или антиклинале, који лежи између крила, представља '''језгро''' набора.
[[симетрија|Симетрална]] површ крила набора представља '''аксијалну површ''' антиклинале или синклинале. Код симетричних набора, аксијална површ дели антиклиналу или синклиналу на два једнака (симетрична) дела. Пресечна линија аксијалне површи и било које [[слој]]не површи у набору представља '''осу набора'''. Оса набора је његов најважнији елемент, јер се може посматрати и као ''генератриса набора'' – она би својим [[транслација|транслаторним]] [[синусоида
[[Раван]], којом се могу повезати шарнири синклинале, или шарнири антиклинале, назива се '''анвелопа набора'''. Растојање између два суседна темена (или два суседна дна, у случају синклинале) по анвелопи, назива се '''распон набора'''. Нормално растојање анвелопе, конструисане по шарнирима антиклинала, и синклинала истог слоја, зове се '''амплитуда набора'''.
Ред 44:
=== Класификација по облику шарнира ===
Идеалан [[
* ''угласти набори'' - имају шарнире који су сведени на уска превојна подручја, а крила често представљају скоро геометријски правилне равни.
* ''сандучасти набори'' - немају шарнире правилно савијене као код синусоидалних, него су шарнири двојни, сведени на уска подручја угластог савијања између којих лежи несавијено шарнирско подручје. Ови набори јављају се већином у крутим [[
* ''флексуре'' (''моноклинале'') и ''структурне терасе'' - представљају непотпуно развијене наборе (посматрано морфолошки). То су подручја нагле промене пада у једној серији која иначе има уједначен пад. Флексуре су подручја са падом стрмијим од регионалног, а структурне терасе су подручја са падом блажим од регионалног. Флексуре се веома често јављају у пластичним [[
== Литература ==
|