Орогенеза — разлика између измена

[[СликаДатотека:World geologic provinces.jpg|десно|мини|300п|Геолошке провинције света]]

Орогенеза се дешава искључиво као резултат процеса [[тектоника плоча|тектонике плоча]]. Проблеми који су истраживани и решени помоћу студија о орогенези умногоме су допринели теорији тектонике плоча, заједно са проучавањима [[флора|флоре]] и [[фауна|фауне]], географским и проучавањима [[средњеокеанскисредњоокеански гребен|средњеокеанских гребена]] током 1950-их и 1960-их година.

Физичке манифестације орогенезе су орогени појасеви, или [[ороген]]и. Ороген је различит појам од [[планински венац|планинског венца]], због тога што ороген може бити потпуно [[ерозија|еродован]], а препознатљив само на основу проучавања [[стене|стена]] које леже на трасама орогенезе. Орогени су обично дуги, танки делови стена, који истичу линеарну структуру, [[теран]]е или блокове деформисаних стена, одвојених [[расед|гравитационим раседима]]. Ови раседи носе релативно танке плоче (које се зову ''напе'', и разликују се од [[тектонскатектоника плоча|тектонских плоча]]) стена, са маргина компресованог орогена у језгро. Они су блиско повезани са настанком [[набор]]а и развојем [[метаморфизам|метаморфизма]].

[[Апсолутна висина|Надморска висина]] орогених планина повезана је са принципима [[изостазија|изостазије]], где [[гравитација|гравитациона сила]] уравнотежава планинске венце на лакшим, [[тектонскатектоника плоча|континенталним плочама]] са гушћим материјалом у [[мантл]]у, помоћу њихове [[еластичност]]и.

Пре већег развоја [[геологија|геологије]] и теорија о геолошким процесима током 19. века, постојање планина код хришћана је објашњавано [[Библија|библијским]] Потопом, што је навело хришћанске писце да је Стварање било савршен процес. Оваква размишљања постојала су у 18. веку.

[[Едвард Зис]] (1875. године) је први уочио важност хоризонталних покрета стена. Теорију о [[геосинклинала]]ма, коју је поставио [[Џејмс ХалХол|Хал]] 1859. године, искористио је [[Џејмс ДанаДејна|Дана]] (1873. године), да би у теорију о формирању [[планина]] додао концепт о компресији. Само можемо да нагађамо да ли је његова теорија о контракцији била у складу са теоријом о хлађењу [[Земља|Земље]].

Густав Штајман је, 1906. године, издвојио различите типове орогених појасева, укључујући и Алпски орогени тип, који су типски представниси [[флиш]]а и [[моласа]], [[офиолити|офиолитаофиолит]]а, толеитских [[базалт]]а и [[набор]]них структура типа [[Напа структура|напа]].

Да би објаснио процес орогенезе, Леополд ван Бух је, 1855. године, да се орогенеза може сместити у одређено време испитивањем најмлађих деформисаних и најстаријих недеформисаних [[стене|стена]]. То је принцип који се користи и данас, мада се у [[геохронологија|геохронолошким]] испитивањима користи и радиометријска метода датирања.

* Херцински тип (тип иза-острвског басена):

** плитак [[метаморфизам]] са малим [[притисак|притисцима]], танке метаморфне зоне;

** интензитет метаморфизма зависи од повећања [[температура|температуре]];

** богат [[гранит]]има и [[мигматит]]има;

** ретки [[офиолитиофиолит]]и, [[ултрамафити]] привидно одсутни;

** врло широк ороген, са малим и спорим издизањем;

** ретке [[напа структура|напа структуре]].

* Алпски тип (тип океанског рова):

** дубок метаморфизам, са високим притисцима и дебелим метаморфним зонама;

** метаморфизам великог броја [[фација]], зависи од снижења притиска;

** ретки су гранити или мигматити;

** не постоје офиолити са ултрамафитима;

** релативно стрм ороген, са великим и брзим издизањем;

** доминирају напа структуре.

* Кордиљерски (острвски) тип:

** доминирају калкоалкалне магматске стене - [[андезит]]и и [[гранит]]ски [[батолит]]и;

** генерални недостатак мигматита, мали [[геотермални градијент]];

** недостатак офиолита и [[абисал]]них [[седиментне стене|седиментних стена]] (црних [[глина]], [[рожнац]]а)

** метаморфизам ниских притисака, ограниченог издизања;

** недостатак напа структура.

Неке необичности и даље нису објашњене - када се једноставна колизија (сударање) [[тектонскетектоника плочеплоча|тектонских плоча]] модификује у трансформну границу између тектонских плоча (као на [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]]), или када се орогенеза острвских лукова, на пример у [[Нова Гвинеја|Новој Гвинеји]], дешава изван континената. Даље компликацеје, као што је [[протерозоик|протерозојска]] колизија два континентална орогена, које су раније биле необјашњиве, су објашњене након развоја [[сеизмика|сеизмике]], која може решити проблеме дубоких структура орогених појасева.

Процес орогенезе може трајати и десетинама милиона година, и формирати [[планина|планине]] од [[равница]], или чак од [[морско дно|морског дна]]. Орогенеза се може дешавати као последица колизије континената или [[вулкан]]ске активности. Понекад [[стенастене|стенске]] формације, које обухвата процес орогенезе, бивају деформисане и изложене [[метаморфизам|метаморфизму]] неколико пута. Током орогенезе, стене које се налазе у дубљим деловима [[Земљина кора|Земљине коре]], могу бити изнете на површ. Морско дно и приобални материјал могу покривати део или читаву орогену зону. Ако је орогенеза последица колизије два континента, планине које настају могу бити веома високе ([[Хималаји]]).