Википедија

Хугенотски ратови — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{Commonscat|Guerres de religions in France}}; козметичке измене
Ред 30:
== Први хугенотски рат ==
 
У '''Првом хугенотском рату''' (1562-1563) Конде је почетком априла 1562. године с неколико стотина племића препадом овладао [[Орлеан]]ом и подручјем средње [[Лоара|Лоаре]], а устанак се убрзо пренео на [[Гијена|Гијену]], [[Лангедок]], [[Прованса|Провансу]], [[Дофена|ДофенДофене]]е и [[Нормандија|Нормандију]] где су хугенотске локалне вође одговарале свом жестином на насиља католичке странке. Регенткиња [[Катарина Медичи]] ангажовала је 6000 Швајцараца и немачких најамника, а Франсоа Гиз мобилисао је 27 пешадијских чета старе француске гарде. Слабија, али квалитетнија протестантска армија, образована код Орлеана од витешке коњице, отпуштених старих војника и привучених верника с југа, појачана пред зиму са 3300 немачких коњаника и 4000 пешака, предузела је офанзивну акцију према Нормандији са 8000 пешака и 5000 коњаника. Да би јој осујетили спајање са очекиваним енглеским појачањима, католици су преузели [[Руан]], а [[конетабл]] Ан Монморанси са 14000 пешака, 2000 коњаника и 22 топа је 19. децембра 1562. године [[битка код Дреа|битком код Дреа]] присилио на повлачење. Након погибије Франсоа Гиза 18. фебруара 1563. године, адмирал Колињи се вратио у Нормандију где је имао успеха у преотимању градова. Пошто је и у Лангедоку учвршћена власти хугенота, обустављена су непријатељства 19. марта 1563. године едиктом у Амбоазу. Протестанти су добили слободу вероисповести у неким градовима.
 
== Други хугенотски рат ==
Ред 69:
У [[Битка код Иври-Ла-Батаја|бици код Иври-Ла-Батаја]], 14. марта 1590. године, потукао је надмоћније лигашке трупе. Почетком маја, краљ је поново блокирао париз са 25.000 људи. Шпански војсковођа [[Алесандро Фарнезе]], војвода од Парме, приморао је вештим манервом краља да после четири месеца дигне опсаду Париза. Краљ се потом учврстио у париској области и Нормандији, док су шпанске и савојске трупе, као савезници католика, а очито са територијалним претензијама, упале 1590/1591. у пограничне покрајине Лангедок, Провансу, Дофену и Бретању. Тада је и краљ, ојачан са 4000 Енглеза и 16.800 Немаца, предузео опсаду Руана, који је деблокирао војвода од Парме са Лигом и папином помоћи. У централној области дошло је до равнотеже снага и затишја, али су борбе са наизменичним успесима продужене 1592. године у Бретањи, Лангедоку и Прованси. На крају, краљев прелазак у католичанство 1593. године, извршен у интересу смирења земље, уздрмао је редове Лиге и омогућио му да 1594. године без отпора уђе у Париз. Пошто је 2. августа 1594. године тукао шпанске деблокадне трупе генерала [[Ернст Мансфелд|Ернста Мансфелда]], умирио је Пикардију и Ренс, док су отпор продужиле само још војводе Шарл Мајер, [[Филип Меркер]] и [[Шарл Омал]]. Након краљевог преласка у католичанство, немачка и енглеска помоћ је изостала (почетком 1595. године). Ускоро се краљ измирио са [[Папа Климент VIII|папом]], а Шпанија је почетком 1595. године прешла у отворени рат.
 
== Види још ==
* [[Катарина Медичи]]
* [[Гаспар Таван]]
Ред 77:
* [[Рат тројице Анрија]]
 
== Извори ==
* [[Војна енциклопедија]], том 3 (530-532)
* Историја Француске (1) – Е. Пероа, Р. Душе, А. Латреј
{{Commonscat|Guerres de religions in France}}
 
[[Категорија:Француски верски ратови]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хугенотски_ратови”