Физичко васпитање — разлика између измена

'''''Раст''''' је [[квантитативно]] повећање величине тела (висине, тежине), а '''''Развој''''' је [[квалитативна]] промена у грађи појединих органа и ткива -функционално сазревање органа (мозга, јетре, бубрега, ткива...). Раст и развој не иду увек упоредо, јер постоје периоди у којима дете брже расте, а функционално спорије сазрева, и обрнуто. Раст и развој зависе од унутрашњих (ендогених) фактора: наслеђе, рад жлезда са унутрашњим лучењем, пол... и од спољашњих (егзогених) фактора: географске и климатске прилике, годишње доба, услови живота, исхрана, моторичка активност, болести повреде тј. од утицаја средине. Развој детета – појам, којим се означавају све континуиране, квантитативне и квалитативне промене у структурама и функцијама организма, а које су повезане са сазревањем (растом, зрењем и старењем) и учењем. У складу са тим Развој може бити:

Физички (телесни, анатомско-физиолошки) развој детета зависи од: ''наслеђа'', ''средине'' и ''активности'' детета. На развој, исто тако, утичу : исхрана, наследне болести, емоционална клима у породици и сл. На овом узрасту, дечје кости су мале, хрскавичаве и меке, а у току развоја окоштавају и коштано ткиво постаје гушће. [[Мишићи]] су кратки, меки и слаби, да би у току развоја постали дужи, чвршћи и снажнији. [[Глава]] детета убрзано расте, а максимум достиже око 9. године живота детета. [[Труп]], [[ноге]] и [[руке]] нагло расту у овом периоду, па дете до краја 3. године је већ сигурније у кретању(ходању) и спретније у хватању.[[Нервни систем]] се нагло развија до 6. године, а после тог периода, развој је спорији.[[Мозак]] детета од 6. година има око 90% своје коначне тежине и размере, а од 9-10- године достиже размере као код одраслог човеке. [[Срце]] је сразмерно мало, у почетку тешко свега 25г, а после пете године достиже петоструку тежину. Дисање се нормализује већ у 2. години, а од 7. године настаје комбиновани прсни и трбушни тип дисања.

У овом периоду дете се и даље физички развија, добија све више на висини и тежини. До краја овог периода, дете се само креће, само

једе, само се облачи, има контролу пражњења (до 4. године уз помоћ одраслих, а до 6. године обавља све потпуно само). До краја овог периода, дете постепено све мање спава (10-11 сати спава седмогодишње дете), али доста сања; снови су углавном пријатни, али могу бити и за дете непријатни. У овом периоду, најчешће обољевају [[дисајни органи]] деце: грло и плућа, а чешћа су и стомачна обољења, заразне болести (богиње, заушци...). Ноћно мокрење (енуреза) јавља се само код оне деце (после 3. године) која имају органске сметње (болести бешике, нпр.) или психичке проблеме (страх, љубомора...). Утврђено је да дечаци мање оболевају од девојчица. [[Слух]] и [[вид]] су изузетно важни за дечји развој па је неопходно проверити да ли дете има некаквих сметњи у вези са функционисањем органа чула слуха и вида.

''BисинаВисина деце'':