Булоњска шума — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
{{Координате|48_52_0_N_2_15_1_E_type:landmark_region:FR-75|48° 52' 0" СГ Ш, 2° 15' 1" ИГД}}
[[СликаДатотека:Lac supérieur bois de boulogne.jpg|мини|250п|Горње језеро у Булоњској шуми]]
 
'''Булоњска шума''' ({{јез-фр|Bois de Boulogne}}) налази се у XVI арондисману у [[Париз]]у. Налази се на месту где река [[Сена]] прави кривину.
Ред 8:
Северни део шуме заузима ''[[зоолошки врт]]'', атрактиван парк чувен по својој колекцији животиња. Југоисточно од шуме, посетиоци могу видети стаклене баште Отеја.
 
Булоњска шума је позната и по присуству [[проституција|проститутки]] и [[транссексуализамтранссексуалност|транссексуалаца]], нарочито ноћу.
 
== Историја ==
[[СликаДатотека:Edouard Manet 052.jpg|мини|200п|[[Едуар Мане]]: ''Трка коња надомак Париза'' ([[1864]])]]
„Булоњска шума“ је све што је преостало од некадашње [[храст]]ове шуме Рувре која се први пут помиње [[717]], у Повељи о Компијењу. Хилдерик II дао је земљиште на коришћење моћном опату од Сен Денија, који је саградио значајан број манастира. [[Филип II Август|Филип Август]] је откупио највећи део шуме од монахâ из Сен Денија да би основао ловиште на краљевском земљишту. Године [[1256]]. Изабела од Француске (1225—1270), сестра [[Луј IX Свети|Луја IX Светог]], установила је Опатију Лонгшам. Булоњска шума је названа по граду [[Булоњ на Мору|Булоњ сир Мер]], у коме је [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]] обавио [[ходочашће]].
 
Током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]], шума је постала скровиште за разбојнике; [[1416]]—[[1417]]. трупе војводе од Бургоње спалиле су један део шуме. Под [[Луј XI|Лујем XI]], место је пошумљено, и започета је изградња два пута.
 
Након што је [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] саградио Мадридски дворац (подигнут [[1526]]), Булоњска шума је постала место за светковине. Под [[Анри II Валоа|Анријем II]] и [[Анри III Валоа|Анријем III]], ловиште је ограђено зидом са осам врата. [[Анри IV]] засадио је 15.000 [[дуд]]ова, у нади да ће зачети локалну индустрију свиле. Његова жена, Маргарита од Валоа, након што ју је оставио, повукла се у дворац -{Château de la Muette}-, у ''шуму''.
 
Новембра [[1783]]. [[Жан-Франсоа Пилатр де Розје|Пилатр де Розје]] и маркиз Д'Арланд извели су први лет балоном на топао ваздух, који су конструисали [[браћа Монголфје]], и то од подручја где се налази дворац -{Château de la Muette}-.
 
Булоњска шума претворена је у парк под [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном III]], [[1852]]. У прво време, радови су били поверени архитекти Жаку Иторфу, као и стручњаку за нацрте паркова Вареу (осмишљавање стаза и вештачких водених површина). Када је требало налити воду, показало се да је одређена језера немогуће напунити јер су направљена на низбрдици.
 
[[Жорж-Ежен Осман|Барон Осман]] на место смењеног Жака Иторфа поставља инжењера Жан-Шарла Анфалда и пејзажисту Жан-Пјера Барије-Дешама (који је разрешио проблем направивши водопаде, што је у то време одговарало стилу „енглеског врта“). Између [[1855]]. и [[1858]]. саграђен је хиподром Лонгшам на истоименој пољани.
Ред 33:
Слика:Lac du bois de Boulogne.JPG|Чамци на језеру Булоњске шуме
Слика:Grande cascade bois de Boulogne.JPG|Велики слап
Слика:Premier vol mongolfiere.JPG|Споменик подигнут у знак сећања на први људски лет [[Балонбалон (превозно средствоваздухоплов)|балонбалоном]]ом</gallery>
 
== Спољашње везе ==