Историја математике — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 1:
Тешко је са сигурношћу тврдити када је и шта је почетак '''математике'''. Највероватније је да је то бројање. Оно што са сигурношћу можемо тврдити, на основу археолошких ископавања, је да у Египту и Месопотамији имамо прве писане податке нечега што можемо подвести под математичке списе. У Египту (види [[староегипатска математика]]) су то листови [[папирус]]а ([[Рајндов папирус]]) а у [[Месопотамија|Месопотамији]] глинене плочице.
 
Египћани и Стари [[Сумери]] су [[Математика|математику]] развијали за практичне потребе, највише за премеравање земље после изливања Нила, градњу канала, положај звезда, грађевинарство, итд. Треба напоменути да су [[Стари Египћани|Египћани]] знали за [[Питагорина теорема|Питагорину теорему]], али не у њеном облику ''-{c² = a² + b²}-'' већ као одређене једнакости. Примера ради ако су имали правоугли троугао са катетама 3 и 4 знали су да је [[хипотенуза]] 5, овај троугао се и данас назива ''египатски троугао''.
 
Потом развој математике преузимају [[Стари Грци]], који математици дају нову димензију односно почиње развој апстрактне математике, тј. математике која нема директну практичну примену. Они су први засновали аксиоматски приступ математици. Грци се највише баве геометријом, али и [[Алгебра|алгебром]]. За Грке је математика основа свега, па је тако на улазу у [[Платонова академија|Академију]] стајао натпис: „Нека не улази онај који не зна геометрију“. [[Еуклидови Елементи|Еуклидови „Елементи“]] је књига која је представљала најбољи уџбеник из области геометрије све до краја 19. века и [[Давид Хилберт|Хилберта]]. [[Геометрија]] је после Хеленистичког периода таворила све до [[Николај Иванович Лобачевски|Лобачевског]].