Руско царство — разлика између измена

Русија и Пољско-литванска унија су остали непријатељи. Од 1630их појачавао се у [[Украјина|Украјини]] притисак пољских феудалаца и католичке цркве на локално православно сељаштво. Ова политика је изазвала бројне устанке украјинских Козака, од којих је [[устанак Богдана Хмељницког|устанак]] [[Богдан Хмељницки|Хмељницког]] био највећи и најуспешнији. Пољске краљевске трупе су претрпеле многобројне поразе у Украјини, али су и Украјинци били исцрпљени ратом и спорадичним нападима кримског кана који је мењајући стране тражио корист за себе. Козаци Бохдана Хмељницког су се обратили руском цару за помоћ. На [[Перејаславска рада|Перејаславској ради]] (скупштини) највећи део елите украјинских Козака је пристао да постану одани поданици руског цара. Заузврат је [[Хетманат]] добио широку аутономију. Године 1654. избио је [[Руско-пољски рат (1654–16671654—1667)|Руско-пољски рат]], чија је последица била да су делови Украјине источно од [[Дњепар|Дњепра]], као и град [[Кијев]], постали део Русије.{{sfn|Perrie|2006|pp=500}}