Аустријско-турски рат (1787—1791) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Османско-хабзбуршки ратови; додана категорија [[:Категорија:Аустријско-тур…
мНема описа измене
Ред 4:
|слика = Laudon.jpg
|опис_слике= Портрет [[хабзбуршка монархија|аустријског]] [[маршал]]а [[Ернст Гидеон фон Лаудон|Лаудона]], освајача [[Београд]]а
|време = [[јануар]] [[1787]]. — [[август]] [[1791]].
|место = [[Србија]], [[Балканско полуострво|Балкан]], [[Влашка]], [[Молдавија]], [[Украјина]]
|повод =
Ред 18:
|јачина3 =
}}
'''Аустријско-турски рат 1787-1791.''' водио се између [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]] и [[Османско царство|Османског царства]] истовремено кад и [[Руско-турски рат (1787—1792)|Руско-турски рат]] 1787-1792. јер је тад [[хабзбуршка монархија|аустријски]] цар [[Јозеф II Хабзбуршки|ЈосиФ II]] био савезник са [[Руска Империја|руском]] царицом [[Катарина Велика|Катарином II]].
 
== Историја ==
[[Хабзбуршка монархија|Аустрија]] се добро припремила за рат, након склапања [[Руско- аустријски савез|руско-аустријског споразума]] у љето [[1781]]., <ref name="free" /> од тад су у [[Хрватска|Хрватску]] и [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарску]] према [[османско царство|османској]] граници пребачене бројне јединице.
 
На самом почетку рата аустријске снаге, у бројним колонама продрле су дубоко на териториј [[Османско царство|Османског царства]] све до [[Влашка|Влашке]]. Убрзо се ситуација на фронту преокренула и турске снаге преузеле иницијативу, тако да су успјеле одбацити натраг Аустријанаце из [[Мехадија|Мехадије]] у [[Влашка|Влашкој]] и повратити [[Банат]] до [[1789]].,<ref name="free" />, али рат на два фронта показао се као немогућ задатак, јер су истовремено доживјеле велике поразе у [[Молдавија|Молдавији]] гдје је руски фелдмаршал [[Петар Румјанцев|Румјанцев]] заузео утврде [[Јаши]] и [[Хотин]], а кнез [[Григориј Потемкин|Потемкин]] - након дуге зимске опсаде [[Очаков]] у [[Украјина|Украјини]] [[1788]]. Вијест о паду Очакова толико је потресла [[султан]]а [[Абдул Хамид I|Абдул Хамида]] да је због тога умро.
[[Датотека:Selim III by John Young.jpg|thumb|left|200п|Портрет султана Селима III који је наставио рат]]
Након руског притиска попустила је [[османско царство|турска]] обрана на западном фронту па су аустријске снаге након тронедељне кампање [[опсада Београда (1789)|заузеле Београд]] [[8. октобар|8. октобра]] 1789. ,<ref name="free" />, а након тог [[Крајова|Крајову]] и [[Букурешт]] (1789). <ref name="free" /> Одмах након тог почеле су закулисне дипломатске игре [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] и [[Пруско краљевство|Пруске]], које су се с једне стране бојале јачања [[Руска Империја|Русије]], а са друге стране хтјеле намамити [[Хабзбуршка монархија|Аустрију]] у анти-француску коалицију, тако да се Аустрија повукла из рата и пристала на мир. <ref name="free" />
 
Након британског притиска Аустрија је потписала сепаратни [[Свиштовски мир]] [[4. август]]а [[1791]]., на основу њега је вратила [[Османско царство|Османском царству]] све заузете територије осим тврђаве Хотин и уже околине, и неких мрвица по [[Босна|Босни]] ([[Општина Двор|Двор на Уни]], [[Дрежник]], [[Личко Петрово Село|Петрово Село]], [[Доњи Лапац|Лапац]], [[Срб (Грачац)|Срб]]) након завршетка [[Руско-турски рат (1787—1792)|Руско-турског рата 1787-1792]].<ref name="free">{{cite web
|url =http://encyclopedia2.thefreedictionary.com/Austro-Turkish+Wars+of+the+16th-18th+Centuries
| title =''Austro-Turkish Wars of the 16th-18th Centuries ''