Катарина Константиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 19:
| супружник = [[Миливоје Петровић Блазнавац]]</br> Михаило Богићевић</br>
| деца = Војислав Блазнавац<br />Милица Блазнавац</br>
| грб =
| опис_грба =
}}
'''Катарина Константиновић''' (1848–1910) била је српска племкиња и потомак [[обреновићи|династије Обреновића]] као ћерка [[Анка Обреновић|принцезе Анке Обреновић]]. Такође је била блиска рођака [[Милан Обреновић|Милана I]], краља Србије, према коме се понашала као његова прва дама краљевског суда накох што су се он и краљица [[Наталија Обреновић]] развели.
KатаринаКатарина се удавала два пута. Пре њеног првог брака, била је љубавница свог рођака, српског владара, принца Михаила Обреновића III, који је размишљао о томе да остави своју жену [[Јулија Хуњади|Јулију Хуњади де Кетељ]] и децу, те да се њоме и ожени. Док су 10. јуна 1868. она, принц Михаило и [[Анка Обреновић|принцеза Анка]] тумарали кроз KошутњакКошутњак, парк близу краљевског пребивалишта, убице су их напале и убиле њеног љубавника и њену мајку, а она је рањена. Исте те године удала се за [[Milivoje Petrović Blaznavac|Миливоја Петровића Блазнавца]], коме је родила два детета. Након његове смрти 1873, удала се за cвог рођака [[Михаило Богићевић|Михаила Богићевића]].
 
== Породица ==
KатаринаКатарина је рођена 1848. као ћерка Александра Константиновића и учене вође високог друштва, принцезе [[Анка Обреновић|Анке Обреновић]], братанице Милоша Обреновића I, српског принца и зачетника [[обреновићи|династије Обреновића]]. Имала је једног брата, пуковника Александра Константиновића (преминуо 1914.)и полусестру, Симеону (преминула 1915.), из ванбрачне везе њене мајке и мајкиног зета, Јована Германа.
 
== Кнез Михаило ==
Понекад, након очеве смрти, KатаринаКатарина и њена мајка позиване су од стране [[Михаило Обреновић|кнеза Михаила]] да живе на краљевском двору.{{sfn|Hawkesworth|2000|pp=101}} Од септембра 1860. године, он је преузео власт по други пут, пошто је свргнут 1842. након три године владавине. Био је несрећно ожењен мађарском грофицом, [[Јулија Хуњади|Јулијом Хуњади де Кетељ]], која није била у стању да рађа децу. Кнез Михаило и Катарина су постали љубавници. Катарина се није трудила да сакрије свој презир према кнегињи Јулији, па је отворено признала аферу са принцом. Михаило је желео да се резведе и да ожени Катарину,{{sfn|Cox|2002|pp=47}} посебно због тога што је Јулија имала љубавника у то време, војводу Карла фон Аренберга. Срби нису крили своје неповерење према Јулији, због њене католичке вере и мађарског порекла, али када су се прошириле вести о Михаиловој жељи за разводом и женидбом са својом рођаком, Катарином, обични људи као и политичари и свештеници били су једнако огорчени.{{sfn|Cox|2002|pp=47}} Један од најватренијих противника развода био је истакнути српски премијер [[Илија Гарашанин]], који је смењен са положаја 1867. године због своје примедбе на Михаилов развод од Јулије и брак са Катарином. Његова смена довела је до протеста [[Русија|Русије]].
Катаринина нада да ће постати кнегиња никада се није обистинила. Док су 10.јуна 1868. године она, кнез Михаило и њена мајка тумарали кроз KошутњакКошутњак, парк близу Михаиловог пребивалишта на периферији [[Београд]]а, сви су погођени, наводно од стране [[Карађорђевићи|KарађорђевићаКарађорђевића]], који су били ривали династије Обреновића за српски престо, иако то никада није доказано. Кнез Михаило је одмах убијен, Катарина је само рањена, али је њена мајка, након што се храбро борила са својим наоружаних нападачем, такође убијена.
 
== Брак и проблеми ==
Линија 37 ⟶ 39:
Генерал Блазнавац је умро у априлу 1873. године, а она се преудала за свог рођака, Михајла Богићевића(1843–1899). Напустили су Србију и започели номадски начин живота, живећи на различитим местима свуда по [[Аустроугарска|Аустроугарској]]; међутим, касније су се вратили у [[Београд]], где је он службовао као мајор од 4. априла 1886. године до 4. фебруара 1887. године. Заљубила се у пријатеља свог сина, Војислава, који је био осамнаест година млађи од ње. Затим је оставила свог мужа због свог младог љубавника, а финансијску помоћ је примала од свог сина, као и од њене богате полу-сестре, Симеоне, која је била удата за веома важног румунског политичара, Александра Лаховарија (1841–1897). У то време је службовала као пратиља краљице Елизабете Румунске.
 
KатаринаКатарина је преминула 1910. године у [[Ниш]]у, где је њен син Војислав био стациониран као војник, и сахрањена је у Београду. Војислав је преминуо исте године.
 
== Референце ==