Митрополит београдски Михаило — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 46.240.231.32 (разговор) на последњу измену корисника Чръный человек
Ред 39:
Припајањем [[Ниш]]ког, [[Пирот]]ског и [[Врање|Врањског]] округа [[Србија|Србији]] повећала се и територија Цркве у Србији, а из егзархијске више јерархије примљен је у састав Српске цркве, 1. фебруара 1879, [[митрополит нишки Виктор]], који је остао веран митрополиту Михаилу до смрти.
 
Исте године се догодио један крупан догађај. Актом [[Васељенска патријаршија|Васељенске патријаршије]] од 20. октобра 1879. Српска црква у Србији добила је аутокефалност која се односила и на епархије у новоосвојеним крајевима. Од тада архиепископ београдски (и митрополит српски) добија право да носи звање архиепископ српски.
 
Посебну пажњу митрополит Михаило је посветио богословији и образоању свештенства уопште. У том циљу је и написао књигу Догматични богословија, а потом је почео да „саставља уџбеничку литературу: написао је Црквено богословље (1860) и Херменевтику (тумачење Св. Писма), а прегледао је и основно кориговао или прерадио и дао благослов за: Догматику, Морално богосославље, Омилититику, све израђено према најбољим уџбеницима руских духовних семинарија“.