Катарина Константиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
 
== Брак и проблеми ==
Те исте године, [[1868]]., двадесетогодишња Катарина удала се за генерала [[Миливоје Петровић Блазнавац|Миливоја Петровића Блазнавца]] (16.мај 1824.- 5. април 1873.), који је биоМихаилов ратнивојни министар Србије и који је имаоодиграо важну улогу у чувањупроглашењу српскогчетрнаестогодишњег трона[[Краљ заМилан Обреновић|Милана]], Катарининог четрнаестогодишњег[[Брат рођакаод Миланастрица|брата наконод командовањастрица]], војсци да подржеза младогновог принцакнеза. Генерал, који је деловао као Милановједан од Миланових [[Друго регентнамесништво|намесника]], био је 24 године старији од Катарине и заједно су имали сина, Војислава (1869–1910) и ћерку, Милицу, која је преминула као дете.
 
Каснијих година, када је кнез Милан постао краљ Србије, она је била прва дама суда због његовог развода од своје супруге Наталије.
 
Генерал Блазнавац је умро у априлу [[1873]]. године, а она се преудала за свог рођака, Михајла Богићевића(1843–1899). Напустили су Србију и започели номадски начин живота, живећи на различитим местима свуда по [[Аустроугарска|Аустроугарској]];. међутимМеђутим, касније су се вратили у [[Београд]], где је он службовао као мајор од 4. априла [[1886]]. године до 4. фебруара [[1887]]. године. Заљубила се у пријатеља свог сина, Војислава, који је био осамнаест година млађи од ње. Затим је оставила свог мужа због свог младог љубавника, а финансијску помоћ је примала од свог сина, као и од њене богате полу-сестре[[полусестра|полусестре]], Симеоне[[Симке|Симеона (Симка) Лаховари]], која је била удата за веома важног румунског политичара, [[Александар Лаховари|Александра Лаховарија]] (1841–1897). У то време Симка Лаховари је службовала као пратиља краљице [[Елизабета од Вида|Елизабете Румунске]].
 
Катарина је преминула [[1910]]. године у [[Ниш]]у, где је њен син Војислав био стациониран као војник, и сахрањена је у Београду[[Београд]]у. Војислав је преминуо исте године.
 
== Референце ==