Бачки Соколац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Bački Sokolac
ознака: уклањање референцираног садржаја
Ред 18:
Бачки Соколац, као мало војвођанско село, налази се у срцу Бачке, на раскрсници путева од Новог Сада ка Суботици, па на запад ка Сомбору. Припада општини Бачка Топола, а од самог места је удаљено девет километара. Земљиште Бачког Соколца географски припада Телечкој висоравни, па самим тим, није чисто равничарско село, јер га надморска висина од преко 100м издваја од већине села овог типа. Локалитет самог насеља са источне стране одваја пашњак, кроз који је некада протицао поток. Рубом пашњака се протеже пут од Бачке Тополе према Старој Моравици, Пачиру, Бајмоку, па до Суботице. Кроз северни део села пружа се пут који води ка Сомбору, а спајањем ова два правца, створена је погодност за мештане да иако су им животи локализовани у малом месту, имају прилику да буду повезани са већим градовима Војводине и да не буду изостављени од урбане културе и напретка у стандарду живота. Бачки Соколац, након последњег пописа становништва има 488 становника.
== Историја ==
Године 1921. настао је Бачки Соколац, када су се доселиле прве породице из Лике. Током неколико година касније, долазиле су и породице и појединци из Плитвица, Оточца, Купреса, и осталих крајева где су живели Срби. Колонија Бачки Соколац оформљена је 1924. године. Колонисти су населили имања бивших велепоседника, а у деветнаестом веку, припадала су породици Фернбах. Многи Соколчани су као добровољци дошли из Русије и Америке и учествовали као борци на солунском фронту и Народноослободилачкој борби.
Банатски Соколац - је једно од мањих места у Војводини. [[Село]] је настало почетком двадесетих година прошлог [[век]]а тако што су се након [[Први светски рат|Првог светског рата]] доселили [[Лика|Личани]] из околине Грацаца, [[Босанци]] из околине [[Босански Петровац|Босанког Петровца]] и [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]] као и неколико породица из Херцеговине.
 
У периоду од седамдесетих година двадесетог века, па на даље, српске породице из Босне и Херцеговине доселиле су се у Бачки Соколац и употпунили слику места где живе Срби који су се нашли на истом тлу, а дошли са различитих поднебља. Деведесетих година двадесетог века, Срби који су протерани из својих кућа са поднебља Хрватске, пронашли су свој дом међу Соколчанима. Тада је и изграђено Ново Насеље, део села где су се људи сместили. Током низа година мешовити бракови са људима који су друге националности обојили су етничку структуру овог места. Бачки Соколац је слика функционалног и толерантног стила живота међу мештанима, без обзира на националност или вероисповест.
Пустара на месту где се данас налази село носила је назив Биосег, и била је у власништву [[гроф]]ице Каролине Карачоњи из Будимпеште. Ту је био њен [[летњиковац]], од којег је касније постала основна [[школа]]. Тек [[1933]], год, када је грофица Карачоњи продала имање, село мења име у Банатски Соколац.<ref>Банатера (2006) </ref>
[[Аграрна реформа у Србији|Аграрна реформа]] ([[1918]]-[[1941]]) имала је за циљ да се изменити власничка структура земљишта и испуни обећање Краља Петра [[Карађорђевић]]а дато добровољцима на [[Крфска декларација|Крфу]], да ће их све наградити одређеном површином обрадиве земље.<ref>[http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8 Југославија, после Првог светског рата).]</ref> Одузета земља од властеле у В. Бечкеречкој жупанији дељена је српским добровољцима из Босне, Лике, Далмације, Србије, Војводине и других крајева. Српски живаљ из ових крајева, бивши [[кмет]]ови, слуге и беземљаши могли су добити одређену површину земље у закуп.
Друштвени живот се одвија у две кафане и две продавнице. Постоји и основна [[школа]] (до четири разреда) која једва да има по неколико ђака. У саставу школског дворишта је и леп травнати терен за мали фудбал.<ref>(Летопис) Annals of Vojvodina: Banat, Syrmien, Backa "Orte und Bräuche" Маrina (Wien 1999).</ref>
 
Упоредно гледано ситуацију и стандард живота у селу некада и сад, може се приметити велика количина труда, борбе и рада свих мештана да се што је више могуће унапреди и побољша сваки сегмент живота који нас окружује, па се самим тим кроз генерације људи у овом месту, преноси смисао живљења и постојања и колико се удруженим тимским радом може позитивно утицати на бољу будућност свих нас.
 
Бачки Соколац је пољопривредно село. Осим сточарства, проиузводње млека, људи се баве и производњом ратарских култура, повртарством, воћарством, виноградарством, пчеларством, и осталим делатностима везаних за руралну средину. Људи углавном производе за личне потребе, јер иако веома успешно то раде, потребно је инвестирати у њихов таленат, знање и плодно земљиште, да би та производња порасла на неки виши ниво. Становници Бачког Соколца прослављају 22.5 сваке године црквену и сеоску славу.
 
== Демографија ==