Понцијева превара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 9:
Други извор су били романи [[Чарлс Дикенс|Чарлса Дикенса]] ''[[Мартин Чазлвит]]'' из 1844. и ''[[Мала Дорит]]'' из 1857. у којима су описане сличне преваре.<ref>{{Cite book| last1=Markopolos | first1=Harry | year=2010| title=No One Would Listen: A True Financial Thriller | last2=Casey | first2=Frank | publisher=John Wiley and Sons | isbn=978-0-470-55373-2 | url=http://books.google.com/books?id=7NeZeQ6qHq4C&pg=PA50 | page=50 }}</ref>
 
Трећи извор је највероватније била слична превара помоћу које је 1899. Вилијам Ф. Милер ({{јез-енг|William F. Miller}}), бруклински књиговођа дошао до суме од једног милина долара.<ref name=wetrust>{{Citation |first= |last= |authorlink= |coauthors= |title=In Ponzi We Trust |url=http://www.smithsonianmag.com/people-places/In-Ponzi-We-Trust.html |quote=Понци је вероватно био инспирисан невероватним успехом Вилијама "520 посто“ Милера, младог књиговође из Бруклина који је 1899. олакшао наивне инвеститоре за суму већу од једног милиона долара. |work=[[Smithsonian magazine]] |date=December 1998 |accessdate =December 21,. 12. 2008. }}</ref>
 
Након година потуцања, ситних превара и времена проведеног на робији, Понци је 1919. уочио недостатак у систему међународних поштанских купона, који је искористио да направи примидалну шему која је гарантовала улагачима добит од 50% на улог у купонима. Понци је неко време исплаћивао обећане улоге са каматом, што је привукло нове улагаче, али се „пирамида“ после извесног времена срушила, јер је трошио новац који је добијао нових улагача на исплаћивање камата старим улагачима и на себе.
Ред 15:
Процењује се да је Понци своје инвеститоре оштетио за у то време невероватну суму од двадесет милиона долара.
 
У две савезне оптужнице, Понци је био оптужен за осамдесет шест случајева поштанских превара, за шта му је претила казна доживотног затвора. На молбу своје жене, 1. новембра 1920. се изјаснио кривим за једну превару и за њу је осуђен на пет година савезног затвора.<ref name="cnnmoney">{{Citation |title=What Madoff could learn from Ponzi |url=http://money.cnn.com/2009/01/13/news/newsmakers/ponzi.jail.fortune/index.htm?postversion=2009011312 |work=CNNMoney.com |date =January 13,. 1. 2009. |accessdate =April 15,. 4. 2009. | first1=Mitchell | last1=Zuckoff}}</ref>
 
Ослобођен је након три и по по године, да би сместа био поново ухапшен и оптужен за двадесет два случаја крађе у држави Масачусетс. Понци се на ово жалио Врховном суду САД, истучући да му се не може поново судити за дело за које је већ осуђен. Врховни суд САД је одбацио његову жалбу са образложењем да му је пред Савезним судом суђено за превару, док му се у Масачусетсу суди за крађу. После три дуга суђења, осуђен је на затворску казну у трајању од седам до девет година.