Папа Гргур XI — разлика између измена

== ПонтифактПонтификат ==

=== Почетак понтифактапонтификата ===

На самом почетку [[понтифактпонтификат]]а је покушао да помири краљеве Француске и Енглеске између којих се водио [[Стогодишњи рат]], али доживео је неуспех. Године 1374. Гргур је у томе успео и сазвао је енглеско-француски конгрес у Брижу, који је требао да одреди границе између ових двеју земаља и мир је наступио 1377. године, али рат се већ идуће године наставио. Посредовао је и за мирове између [[Круна Арагона|Круне Арагона]], [[Круна Кастиље|Круне Кастиље]], [[Краљевина Навара|Краљевине Наваре]], [[Краљевина Сицилија|Краљевине Сицилије]] и [[Напуљско краљевство|Напуља]]. Планирао је да уједини Православну и Римокатоличку цркву, па да ту уједињену цркву реформише и сазове нови крсташки поход, али су га спречили проблеми у Италији, где се претерано осилио владар Милана и окорели непријатељ папства, [[Бернабо Висконти]], који је 1371. године освојио [[Ређо Емилија|Ређо Емилију]] и још нека места која су била папски вазали. Господари италијанских градова су покушали да га покоре, али их је он поразио. После тога папа га је екскомуницирао. Бернабо је појео булу о екскомуникацији и после тога вређао папу и легата, који му је донео булу. Папа је после тога 1372. године објавио рат Бернабу.

=== ПобунаРат осам светаца ===

Гргур је постављао Французе на високи положај у Папској држави због чега је изазвао мржњу северноиталијанских државица, па су се ФирентанциФирентинци плашили да ће изгубити свој престиж и склопили су савез са Бернабом, Болоњом, Перуђом, [[Република Ђенова|Републиком Ђеновом]] и Републиком Пизом у јулу 1375. године о непризнавању папе, а циљ тог савеза био је да се изазове побуна на територији папске државе. ТоликоТај сукоб је назван '''''ратом осам светаца''''', и добио је име по осам фирентинских већника, који су управљали сукобом. У том рату су савезноцо били толико успешни да је цела [[Папска држава]] устала против папиних легата. Побуна је на крају ипак била угушена и папа је побуњенике сурово казнио. Фиренца бива екскомуницирана и [[република Фиренца]] је од стране папе проглашена за непостојаћу. Због те побуне [[Фиренца]] је изгубила много новца, али је за мир између папе и Фирентанаца посредовала [[Света Катарина Сиенска]], испрва није успела и убрзо је дошло до наставка рата, али јој је папа на крају попустио, упркос протестима француског краља [[Шарл V Мудри|Шарла V Валое]] и већине кардинала.

Убрзо после папиног доласка у Рим избила је побуна, али њу је сурово угушио Роберт, кардинал Женеве, побивши око 3 000 хиљаде цивила тај злочин назван је '''''[[Чезенска крвава купка]]''''', а Роберт је назван Чезенским месаром. То је још више подстакло становнике папске државе да се буне. Папа је лично крајем маја угушио побуну у Ангују, као и још неке побуне и вратио се у Рим 7. новембра.