Папа Јован XXII — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 19:
| наследник = [[Папа Бенедикт XII]]
}}
'''Папа Јован XXII''' ([[1249]], [[Каор]]-4. децембра [[1334]]), рођен као '''Жак д'Јуез''' био је други авињонски папа ([[7. август]]а [[1316]] — [[4. децембра]] [[1334]]). Подржавао је булу папе Бонифација VIII, [[Unam Sanctam]] и био је под потпуним утицајем француског двора. Овај корумпирани папа је улазио у сукобе са Фрањевцима и са самим Светим римском царством, желећи да повећа своју моћ. Сматрао је да папство има моћ над осталим владарима.
 
== Младост и успон ==
Ред 27:
20. априла 1314. године умро је [[папа Климент V]]. 24 кардинала, 8 италијанских, 10 гаскоњских, 3 провансалских и 3 из осталих делова Француске, су се много пута скупљали у [[Карпантра|Карпантри]] да изаберу новог папу, али нису били сложни ко ће бити нови папа. Околни кнезови су покушали да наметну неког кардинала за папу да би се прекинуло расуло у Папској држави, али доживели су неуспех и коначно расуло је прекинуто када се умешао [[Филип V (краљ Француске)]]. Он је 26. јуна 1316. године сазвао сабор у Лионској доминиканској цркви, где је, [[7. август]]а, од стране 23 кардинала за папу изабран Жак. После његовог крунисања 5. новембра Жак је под новим именом као Јован XXII отишао у Авињон.
 
== Побуна Фрањеваца ==
Фрањевци су 1316. године тврдили да папство нема моћ над владарима и папа их осуђује. То изазива њихову побуну на југу Француске и у Италији. Ту побуну Јован није могао угушити, јер је умро главнокомандујући његове војске Гонзалвез. Нови главнокомандијући [[Мишел од Чезене]] је 1317. године апеловао на Јована да саслуша Фрањевце и он их је саслушао 23. јануара 1318. године и осудио је њихову доктрину. Фрањевци су због тога третирани као јеретици, чак су неки и спаљени на ломачи, али остали су побегли на сицилију, а 1324. године нашли су уточиште и у Светом римском царству.
== Крсташки поход против Србије ==
После српске анексије Срема, који је припадао Угарској, а [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарски]] краљ Карло Роберт је објавио рат српском краљу Стефану Урошу II Милутину. У савез против Србије поред Угарске ушли [[Напуљско краљевство]] и [[Хрватска у унији са Угарском|Бановина Хрватска]]. Овај крсташки рат подржавао је и сам Јован.
Линија 43 ⟶ 46:
После смрти, цара Светог римског царства, [[Хајнрих VII, цар Светог римског царства|Хајнриха VII Луксембуршког]] [[24. август]]а [[1313]]. године у Светом римском царству је дошло до грађанског рата између Хебзбурговаца [[Фридрих I Хабзбург|Фридриха I]] и Вителсбаха [[Лудвиг IV Баварски|Лудвига IV Баварског]].
=== Сукоб са Лудвигом Баварским ===
Када је Лудвиг победио у рату, Јован, коме је саветовано да ниједног кандидата не прознаје, је 1324. године екскомуницирао Лудвига, јер је хтео да се борба настави и хтео је да наведе Лудвига да Фридриха пусти из затвора. Као одговор на то ЛудвигаЛудвиг је папу прогласио јеретиком, који се бави симонијом. ФрањевциНа тадастрани тврдеЛудвига дасу папствосе требатада битинашли сиромашноФрањевци, паа ихна Јованпапиној осуђује. Пошто је видео да му Фрањевци могу бити моћни савезници са њима је склопио савез. За то времестрани [[Напуљско краљевство]], које је склопило савез са папом и успело је освојити комуну Ђенову 1318, а и Маркгрофивију Салуцо нешто касније.
[[Датотека:Kroenung Ludwig der Bayer 1328.jpg|мини|лево|Шара Колона крунише Лудвига за цара Светог римског царства]]
=== Антипапство и последице сукоба са царем ===