Папа Јован XXII — разлика између измена

Фрањевци су 1316. године тврдили да папство нема моћ над владарима и папа их осуђује. То изазива њихову побуну на југу Француске и у Италији. Ту побуну Јован није могао угушити, јер је умро главнокомандујући његове војске Гонзалвез. Нови главнокомандијући [[Мишел од Чезене]] је 1317. године апеловао на Јована да саслуша Фрањевце и он их је саслушао у Перуђи 23. јануара 1318. године и 1322. године осудио је њихову доктрину о томе да папство треба бити сиромашно, док се Мишел слагао с тим. Фрањевци су због тога третирани као јеретици, чак су неки и спаљени на ломачи, али остали су побегли на Сицилију, а. 1324. године нашлипапа је потврдио своју булу из 1322. године. Фрњевцу су уточиштезбог итога у25. маја 1328. године склопили савез Светомса римскомкраљем царствуРимљана.

Када је Лудвиг победио у рату и 2. марта 1323. године сменио Роберта Напуљског са положаја царског намесника Италије, Јован, коме је саветованоРоберт саветовао да ниједног кандидата не прознајепризнаје, је 23. марта 1324. године екскомуницирао Лудвига, јер је хтео да се борба настави и, хтео је да наведе Лудвига да Фридриха пусти Фридриха из затвора и зато што га је 16. Каоновембра одговор1323. године на тосабору Лудвигу јеНирнбергу, папуЛудвиг прогласио јеретиком, који се бави симонијом. 22. маја после још неких увреда Јован је поново екскомуницирао Лудвига. Лудвиг је као одговор на то почео да прогони неке кардинале који су признавали екскомуникацију. После тога папа га поново екскомуницира 11. јула. На страни Лудвига су се тада нашли Фрањевци, који су се поново побунили против папе, опет тврдећи да папа треба бити сиромашан, пап и универзитет у Паризу су оштро осудили те Фрањевачке идеје 23. октобра 1327. године, а на папиној страни [[Напуљско краљевство]], којечијег је успелокраља [[Роберт Напуљски|Роберта Напуљског]] папа именовао за царског намесника у Италији у јулу 1317. године. Роберт је успео освојити комуну Ђенову 1318, а инешто Маркгрофивијукасније Салуцои нештомаркгрофивију каснијеСалуцо.