Шљива — разлика између измена

| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-

| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-

| classis = -{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}-

'''Шљива''' је [[дрво]] из фамилије ружа (-{[[Rosaceae]]}-). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (-{''Prunus domestica'' L.}-), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду [[воће|воћа]], а понеке се користе и због дрвета. Широм [[Европа|Европе]] се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак [[шљивовица]] (међу Србима често зван само ''шљива'' или ''шљивка''), који се на нашим подручјима сматра српским националним [[пиће]]м. Често се од плодова праве [[мармелада|мармеладе]] и [[џем]]ови. Велике површине шљивика могу се видети у [[ЗападнаШумадија и западна Србија|Западној Србији]] и [[Шумадија|Шумадији]]. Статистика [[ФаоОрганизација за храну и пољопривреду|ФАО]] каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 2000—2009. год. 486.791 [[тона]] годишње, на почетку периода забележен је пад у производњи, али је 2003. године производња нагло повећана. У 2009. години износила 662.631 тону.

[[Филогенија|Филогенетски]] посматрано, шљива припада истом роду (''-{Prunus}-'') у који спадају и [[бадем]], [[бресква]], [[кајсија]], [[вишња]], [[трешња]] и [[зеленичје|ловорвишња]], а који као плод имају [[Коштуница (плод)|коштуницу]]. Род ''-{Prunus}-'' садржи неколико подродова, међу којима је и подрод ''-{Prunus}-'', који се даље дели на три секције: ''-{Prunus}-'' (шљиве Старог Света), ''-{Prunocerasus}-'' (шљиве Новог Света) и ''-{Armeniaca}-'' (кајсије).

| [[калорија|-{kcal}-]] || [[џул|-{kJ}-]] || [[вода|воде]] || [[мастмасти]]и || [[калијум]]а || [[калцијум]]а || [[магнезијум]]а || [[витамин]]а -{C}-

* Белошљива - домаћа сорта, распрострањена у [[Подунавскиподунавски управни округ|смедеревском Подунављу]] и сливу [[Западна Морава|Западне Мораве]];

|colspan=5 style="font-size:.7em"|Без симбола = званични податак, П = [[ФаоОрганизација за храну и пољопривреду|ФАО]] процена, <br />А = званични, полузванични подаци или процена.[http://faostat.fao.org/site/567/DesktopDefault.aspx?PageID=567#ancor ФАОСТАТ]