Јосип Видмар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke .+ породица |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 16:
|КПЈ=
|рат=[[Први светски рат]]<br />[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|функција='''Председник Президијума<br />Скупштине [[
|мандат=[[април]] [[1945]]. – [[март]] [[1953]].
|претходник=нико
Ред 27:
{{!}}}
}}
'''Јосип Видмар''' ([[Љубљана]], [[14. октобар]] [[1895]] — [[Љубљана]], [[11. април]] [[1992]]), критичар, есејиста, драматург, академик, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[
== Биографија ==
Јосип Видмар рођен је [[14. октобар|14. октобра]] 1895. године у [[Љубљана|Љубљани]]. Након завршетка гимназије у родном граду, [[1914]]. године уписао се на Високу техничку школу у [[Праг]]у, где је био мобилизован у аустроугарску војску. Од [[1915]]. до [[1918]]. године налазио се у заробљеништву у [[Русија|Русији]].
После рата студирао је у [[Беч]]у, Прагу, [[Париз]]у и [[Загреб]]у, а дипломирао је у Љубљани. Године [[1934]]. постао је драматург Народног казалишта у Љубљани где је деловао до [[1942]]. године. Тада је прешао у илегалност, јер је учествовао у организовању Друштва пријатеља [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] и био један од оснивача [[
Био је члан Извршног одбора Освободилне фронте, а од [[14. јануар]]а [[1943]]. до [[27. април]]а 1953. године његов председник. Као његов делегат, учествовао је на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ-а]], на којем је у име словеначке делегације предложио да се [[Јосип Броз Тито|Јосипу Брозу Титу]] додели титула [[Маршал Југославије|маршала Југославије]].
Ред 47:
Јосип Видмар је још за време студија почео да се бави књижевношћу, књижевном историјом и и критиком. Сарађивао је у готово свим словеначким часописима, од којих су неки „Нови записки“, „Љубљански звон“, „Дом ин свет“ и „Модра птица“. Осим часописа „Трије лабоди“ [[1922]], од [[1925]]. године покренуо је и готово сам испуњавао „Критику“ све до [[1927]]. године.
Као драматург љубљанске „Драме“ писао је о позоришним и позоришно-књижевним проблемима. Видмарова предратна критичко-есејистичка активност била је окарактеризована рехабилитовањем критичке мисли, која је после [[Фран Левстик|Франа Левстика]] и [[Иван Цанкар|Ивана Цанкара]] запала у кризу. У своме полемичком критиковању борио се против реакционарне [[Католичка црква|католичке]] мисли, која је католички назор постављала изнад уметничких постулата и шибао „напредњаке“ ([[либерална странка|либерали]], [[демократи]]), који су хтели да словенаштво утопе у југословенштини. Његово најзначајније дело, које се дотиче одбране словеначког идентитета за време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] је брошура „Културни проблеми словенаштва“, издана [[1932]]. године.
Као позоришни критичар борио се против негативистичких и нихилистичких погледа на свет, писао је своје есеје и размишљања, која по својој идејној и естетичкој вредности представљају врхунац словеначке књижевности.
| |||