Југендштил — разлика између измена

'''Југендстил''' је уобичајни назив за европски уметнички правац настао око [[1900]]. године. Назван је по часопису ''Jugend'' ([[немачки језик|немачки]] младост) који је први пут изашао [[1896]]. у [[Минхен]]у. У [[Француска|Француској]] се овај стил назива ''[[Арт НувоСецесија|Art nouveau]]'', у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ''Stile Liberty'' а у [[Енглеска|Енглеској]] ''Modern style''. У [[Беч]]у се говори о [[Бечка сецесија|сецесионистичком]] стилу будући да је пре свега реч о [[антиакадемизам|антиакадемском]] ставу сецесије који је подстицао развој новог, модерног уметничког стваралаштва. Југендстил је као реформско стремљење био усмерен против [[историзамисторицизам у архитектури|историзма]], који је тада био сматран као неискрен и застарео. Нови стил је обухватао све облик ликовне и визуелне уметности, као што су сликарство, вајарство, графика, примењене уметности, [[архитектура]], балет, позориште итд. Био је у духовном сродству са покретима реформисања живота и другим стремљењима која су одбацивала грађански животни стил као скучен и ограничавајући.

Постоје заједнички стилски елементи у различитим земљама код којих се могу уочити и поједине регионалне разлике у погледу протока флораног елемента ([[Белгија]], [[Француска]]) или геометризујућег облика ([[Аустрија]], [[Шкотска]]) али се свуда примећује тежња ка нечему новом и модерном. Сликарство је у мањој мери стилски јединствено. Оно се често убраја и у [[симболизам]] или су барем на ово сликарство кључни утицај остварили сликари симболизма као што су [[Пол Гоген]], [[Винсент ван Гог]], [[Густав Моро]], енглески [[Прерафаелитаспрерафаелити|предрафаелити]] или [[Арнолд Беклин]].

Заједнички им је линеарно-плошни начин сликања који је подстакнут интезивним утицајима [[јапански дуборез|јапанских дубореза]] ([[жапонизам]]) као модерно средство обликовања. Уз то долази и тенденција ка синкретичном уметничком делу. У овом смислу настале су многе вишеделне Ходлерове композиције конципиране за [[ентеријер]]е и окретање ка спиритуално-духовним ликовним садржајима. У сликарству југендстила одиграла се реинтерпетрација и преформулација како хришћанских тако и митолошких мотива, који су били израз потраге за натчулним. Чак и [[пејзаж у сликарству|сликарство пејзажа]] уздигнуто појачаним тоновима боја претрпело је последице ове тенденције. Не треба занемаривати утицај који је ово ново сликарство које је одбацивало [[натурализам]] и било усмерено ка метафизичким садржајима имало на развој апстрактног сликарства.

Посебно упечатљиво дело сликарства југендстила је [[Бетовенов фриз]] Густава Климта израђен [[1902]]. у бечкој сецесији јер то дело омогућује наслућивање његове првобитне интегрисаности у целокупни уметнички пројекат заједно са Клингеровим спомеником Бетовену који се данас налази у [[Лајпциг]]у: на траци дугачкој око 24 метра нижу се једна за другом персонификације и фигуре које алудирају на [[Лудвиг ван Бетовен|Бетовенове]]ове симфоније. Оне на тај начин ткају густи, алузијама богати преплет нискост и злобе, с једне стране, и повишене радости живљења и сексуалне енергије друге стране. Плошно-линеарно фреско-сликарство Климт повезује са уметнутим полудрагим камењем и позлатом тако да се ту јасно види тенденција ка апстрактно-декоративном обликовању.