Википедија

Јулијански календар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Јулијански календар''' или '''стари календар''' је увео [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]] [[45. п. н. е.]] године и користио се у целој [[Европа|Европи]] до [[XVI16. век|XVI века]]а, када су државе почеле да прелазе на [[Грегоријански календар]]. На првом васељенском [[Први васељенски сабор|сабору у Никеји]] [[325]]. године [[Хришћанство|хришћанска]] црква је прихватила јулијански календар за свој званичан календар. Творац календара је грчки астроном [[Сосиген]] на иницијативу Јулија Цезара, по којем календар и носи име.
 
== Рачунање времена ==
Ред 8:
[[45. п. н. е.]], [[42. п. н. е.]], [[39. п. н. е.]], [[36. п. н. е.]], [[33. п. н. е.]], [[30. п. н. е.]], [[27. п. н. е.]], [[24. п. н. е.]], [[21. п. н. е.]], [[18. п. н. е.]], [[15. п. н. е.]], [[12. п. н. е.]], [[9. п. н. е.]], [[8]], [[12]]. и надаље свака четврта.
 
Пошто је грешка касније уочена, император [[ЦарОктавијан Август|Август]] је наредио да се избаце све преступне године између 9. п. н. е. и 8. н. е. чиме је заслужио да један месец ([[август]]) понесе његово име.
 
Треба имати у виду да се у ово време године нису бројале од рођења [[Исус Христ|Исуса Христа]], већ од оснивања [[Рим]]а [[753. п. н. е.]] те је срећна случајност што су за преступне године узете баш оне дељиве са четири бројано од Христовог рођења.
 
Јулије Цезар првобитно је одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим [[фебруар]]а који је у простој години имао 29 дана, а 30 у преступној. Месеци су се звали: ''-{Januarius'', ''Februarius'', ''Martius'', ''Aprilis'', ''Maius'', ''Junius'', ''Quintilis'', ''Sextilis'', ''September'', ''October'', ''November}-'' и ''-{December}-''. Године [[44. п. н. е.]] месец ''-{Quintilis}-'' преименован је у ''-{Julius}-'' (данашњи [[јул]]) у славу Јулија Цезара. Године [[8. п. н. е.]] одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, и пошто је он највише ратних победа однео у месецу ''-{Sextilis}-''-у, овај месец назван је по њему август. Али, пошто је тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се није свиђало да његов месец има мање дана од цезаровог, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у [[август]]. Пошто су сада постојала три узастопна месеца од по 31 дана, Август је од [[Септембар|септембра]] узео један дан и пребацио га у [[октобар]], а из [[новембар|новембра]] у [[децембар]]. Тада су успостављене данашње дужине трајања месеци.
Ред 18:
== Прелазак на грегоријански и Миланковићев календар ==
 
Док је [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] одмах прешла на коришћење [[Грегоријански календар|грегоријанског календара]], [[Протестантска црквапротестантизам|протестантске]] цркве су једно време одбијале да усвоје „папски“ календар. Постепено су, пре свега ради лакше трговине, прелазиле на грегоријански календар, али не у исто време. Тако су [[Мигел де Сервантес]] и [[Вилијам Шекспир]] умрли [[23. април]]а [[1616]], али Сервантес по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару.
 
Током -{XX}- века, практично све [[Православље|православне]] земље, прешле су на употребу грегоријанског календара (у световне сврхе). Њихове [[Православна црква|православне цркве]] нису желеле да користе „католички“ календар, већ су тражиле усвајање новог календара који би био прецизнији од грегоријанског. Тако је на Свеправославном конгресу, 30. маја [[1923]]. године усвојен [[Миланковићев календар]]. Међутим, како су све православне цркве [[Аутокефалност|аутокефалне]], неке су цркве задржале употребу јулијанског календара (између осталих и [[Српска православна црква|СПЦ]], иако је за нови календар усвојен њен предлог).
Ред 45:
* [[Православна црква чешких земаља и Словачке]]
 
Јулијански календар користе и неканонске цркве: све старокалендарске цркве, [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|Македонска православна црква]], Украјинска аутокефална црква итд.
 
У [[Краљевина СХСЈугославија|Краљевини СХС]], „нови“ [[Грегоријански календар|грегоријански]] календар званично је прихваћен
'''Законом о изједначавању старог и новог календара''' од [[10. јануарајануар]]а [[1919]]. године,<ref>Државни и верски празници у војсци Кнежевине и Краљевине Србије, Kапетан Миљан Милкић, Институт за стратегијска истраживања, Београд, Војноисторијски-гласник бр. 1-2 (2007), фуснота стр. 7, УДК 394.26:355.1(497.11)“1839/1918”; Службене новине број 1 од 12. јануара 1919. године, (093.2)</ref> објављеном у првом броју „Службених новина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“.<ref>[http://www.slglasnik.com/o-nama Службни гласник: О нама - 1919], Приступљено 14. 11. 2012.</ref> Овим законом одређено је да у целој држави на дан [[15. јануар]]а [[1919]]. године по „старом“ престаје да важи стари календар и да се даном [[28. јануар]]а [[1919]]. године<ref>[http://static.astronomija.co.rs/kalendar/knjiga/razlike.htm Календар: разлике у датумима између
јулијанског и грегоријанског календара, октобар 2002], Приступљено 14. 11. 2012.</ref>, уводи рачунање времена по „новом“ календару. Држава је усвојила грегоријански календар у време када није постојао Сабор СПЦ, па је тако СПЦ остала на старом календару.<ref name="инис">[http://www.inisbgd.co.rs/celo/zb_2.pdf Срби и Југославија – држава, друштво, политика, Институт за новију историју Србије: Васељенска Патријаршија, СПЦ и црквене реформе између два светска рата, Др Радмила РАДИЋ, Београд (2007), стр. 71]. ISBN 978-86-7005-055-6., Приступљено 14. 11. 2012.</ref>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јулијански_календар”