Ћелијска теорија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
== Радови који су претходили ћелијској теорији ==
[[Датотека:Cork_Micrographia_Hooke.png|мини|десно|300п|Цртеж ћелија плуте виђених под микроскопом Р. Хука]]
[[Роберт Хук]] (1635-1703), познати британски физичар, математичар и архитекта, једно време се бавио и усавршавањем микроскопа. Посматрао је пресеке плуте под микроскопом и у делу ''Микрографија'' објављеном 1665. године објавио резултате тог посматрања. Уочио је велики број коморица, које подсећају на пчелиње саће и које су одвојене међусобно танким преградама. Коморице назива [[ћелија|ћелије]] (cells) и тај назив се задржава и до данас. Тако је први назив за ћелију дат мртвим ћелијам од којих се у ствари виде само зидови.
Када је формулисан појам ћелије почела су истраживања њених делова и садржаја. Тако италијански професор медицине [[Марчело Малпиги]](1628-1694) се усредсређује на истраживања ћелијске мембране. Први подаци детаљнијег садржаја ћелије потичу од италијанског ботаничара [[Бонавенути Кортија]](1720-1813) који је у ћелијама алге [[Hara]] посматрао [[струјање цитоплазме (циколозис)]]. Шкотски ботаничар [[Роберт Браун]] 1883. године први описује [[једро]] као саставни део ћелије, али не говори о његовим функцијама. Чешки зоолог [[Јоханес Пуркиње]](1787-1869) први уводи појам [[протоплазма]], а немачки зоолог [[Макс Шулц]](1825-1884) поставља своју '''протоплазматичну доктрину'''. По тој доктрини свака ћелија је састављена од масе протоплазме у којој се налази једро.
| |||