Ћилибар — разлика између измена

75 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења)
 
== Распрострањеност ==
Налазишта ћилибара се могу наћи у многим земљама света. Најпознатија налазишта у [[Европа|Европи]] су она у балтичким земљама, 90% ћилибара се добија у руском [[КалининградКалињинград|Калининграду]]у, остало у [[Естонија|Естонији]], [[Литванија|Литванији]], [[Пољска|Пољској]] и [[Немачка|Немачкој]]; има га у [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Аустрија|Аустрији]] и на [[Сицилија|Сицилији]]. У Америци га има највише у [[Доминиканска Република|Доминиканској Републици]].
 
Балтички ћилибар је настао у [[терцијар]]у, већим делом у [[олигоцен]]ској епохи пре 40-60 милиона година.
 
== Порекло ћилибара ==
Почетком 19. века сматрало се да ћилибар потиче искључиво из области [[БалтикБалтичко море|Балтика]]а. Пруски хемичар [[Ото Хелм]], полазећи од чињенице да балтички ћилибар садржи висок степен сукцинатне киселине, закључио је да балтички карактерише најмање 3% ове супстанце. Годинама је проценат сукцинатске киселине био тест за утврђивање порекла ћилибара.
 
[[Анализа]] ћилибара, првенствено [[инфрацрвена спектрографија]], може бити јасан показатељ културних преображаја [[праисторијапреисторија|праисторијских]] заједница.<!-- неразумљива реченица --> Ћилибар је пронађен у [[Микенскамикенска култураГрчка|микенским]] гробовима и на [[медитерансредоземно море|медитеранским]]ским налазиштима која датирају из [[бронзано доба|бронзаног]] и [[гвоздено доба|гвозденог доба]].
 
Осим методе инфрацрвене [[спектрографија|спектрографије]], за утврђивање састава ћилибара користе се још и [[гасна хроматографија]], [[хроматографија танког слоја]], [[Masena spektrometrija‎‎|спектрометрија масе]], [[Нуклеарна магнетна резонанција|нуклеарно магнетна резонанца]], [[неутронска активизација]]. Ове методе дају углавном сличне резултате и могу да послуже за проверу резултата инфрацрвене спектрофрафије, која је најједноставнија, најбржа и најекономичнија, за утврђивање порекла ћилибара.<ref>[[Александар Палавестра]], Анализе ћилибара и модел праисторијске трговине, САНУ, Београд, 1992.</ref>
363.220

измена