Јован Живковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 28:
Рођен је у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] као млађи брат [[Теофан Живковић|Владике Теофана Живковића]]. Гимназију је учио у Карловцима, а правне науке у [[Печуј]]у и [[Братислава|Пожуну]]. Учествовао је у припремама за [[Мајска скупштина|Мајску скупштину]] [[1848]]. године. По завршетку [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]] одлази у [[Беч]], где довршава правне науке. Ту је припадао родољубивим кругу [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. После свршених студија одлази у [[Темишвар]], где је боравио до [[1870]]. године, када је изабран за [[Срем|сремског]] поджупана, већника Банског стола и најзад [[Стол седморице|Стола седморице]] у [[Загреб]]у, где је остао све до [[1873]]. године. Учествовао је у раду [[Благовештенски сабор|Благовештенског сабора]], на којем се залагао за припајање [[Срем]]а троједници. Године [[1861]]. ушао је у [[хрватски сабор]] као посланик Сремске жупаније и присталица Унионистичке странке.<ref name=autogenerated1>Дејан Медаковић, Срби у Загребу, Нови Сад, 2004</ref>
Савез између [[Хрватска|Хрватске]] и [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] схватао је као савез двеју краљевина, које су спојене јединством круне и свих послова установљених прагматичном санкцијом. Тражио је аутономију за Хрватску уз признање прерогатива у правосуђу, управној и просветно-наставној области. После [[1865]]. године, деловао је као истински вођа униониста. Залагао се да се са Угарском одмах започну преговори о нагодби. Године
Године [[1895]]. изабран је за првог председника Управног одбора [[Српска банка|Српске банке]] у Загребу. Био је витез Реда железне круне Другог реда и Малтешког крста реда „Светог Степана“.
| |||