Ћелијска теорија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Разне исправке
Ред 5:
[[Роберт Хук]] (1635—1703), познати британски физичар, математичар и архитекта, једно време се бавио и усавршавањем микроскопа. Посматрао је пресеке плуте под микроскопом и у делу ''Микрографија'' објављеном 1665. године објавио резултате тог посматрања. Уочио је велики број коморица, које подсећају на пчелиње саће и које су одвојене међусобно танким преградама. Коморице назива [[ћелија|ћелије]] (cells) и тај назив се задржава и до данас. Тако је први назив за ћелију дат мртвим ћелијам од којих се у ствари виде само зидови.
 
Када је формулисан појам ћелије почела су истраживања њених делова и садржаја. Тако италијански професор медицине [[Марчело Малпиги]] (1628-16941628—1694) се усредсређује на истраживања ћелијске мембране. Први подаци детаљнијег садржаја ћелије потичу од италијанског ботаничара [[Бонавенути Кортија]] (1720-18131720—1813) који је у ћелијама алге [[Hara]] посматрао [[струјање цитоплазме (циколозис)]]. Шкотски ботаничар [[Роберт Браун]] 1883. године први описује [[једро]] као саставни део ћелије, али не говори о његовим функцијама. Чешки зоолог [[Јоханес Пуркиње]] (1787-18691787—1869) први уводи појам [[протоплазма]], а немачки зоолог [[Макс Шулц]] (1825-18841825—1884) поставља своју '''протоплазматичну доктрину'''. По тој доктрини свака ћелија је састављена од масе протоплазме у којој се налази једро.
 
== Класична ћелијска теорија ==