Алексеј Јавленски — разлика између измена

Као официр у руској гарди у почетку у рангу штапског капетана био је премештен у [[Санкт Петербург]] и постао ученик [[Иља Рјепин|Иље Рјепина]] на петерсбуршкој академији коју је посећивао од [[1889]]. – [[1896]]. [[1896]]./[[1897|97.]] оставља војничко звање и посвећује се сликарству и упознаје [[Маријане фон Верефкин|Маријану фон Верефкин]] и жени се са њом [[1922]]. године и одлази у [[Минхен]] где у сликарској школи [[Антон Ажбе|Антона Ажбеа]] упознаје [[Василиј Кандински|Василија Кандинског]].

Заједно са [[Василиј Кандински]]м, [[Адолф Ербслох|Адолфом Ербслохом]], [[Габријела Минтер|Габријелом Минтер]], [[Маријане фон Верефкин|Маријаном вон Верефкин]] основао је [[1909]]. „Ново уметничко удружење Минхен“ које је претходило каснијем „[[Плави јахач|Плавом јахачу]]“ који су основали [[Василиј Кандински]] и [[Франц Марк]] и којем је Јавленски врло брзо приступио.

[[1914]]. морао је Јавленски да напусти Немачку и настанио се у [[Швајцарска|Швајцарској]]. Ту је радио „Варијације за тему за пејсаже“. [[1924]]. Основао је са [[Василиј Кандински]]мКандинским, [[Паул Кле|Паулом Клеом]] и [[Лионел Фајнигер|Лионелом Фајнигером]] групу „Плаве четворице“ која је излагала у [[Немачка|Немачкој]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Нацисти су [[1937]]. године прпгласили 72 његова дела за „дегенерисану уметност“ , а тадела су постхумно излагана у [[Документа Касел]] [[1955]]. године у [[Касел]]у. [[1934]]. године је изгубио немачко држављанство.

Умро је [[1941]]. године у [[Висбаден]]у и сахрањен је на рускоправославном гробљу у [[Висбаден]]уВисбадену. Посмртни говор је одржао његов дугогодишњи пријатељ [[Адолф Ербслох]].