Авангардни филм — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
Филм је константно привлачио пажњу умјетника с почетка [[20. век|20. вијека]]. Ипак, та традиција тзв. авангардног филма није привукла пажњу шире публике, него се одржала изван комерцијалног филма и конвенционалне [[Историја уметности|историје умјетности]]. Приступи умјетника медијима су се мијењали заједно са [[естетика]]ма различитих епоха, али двије карактеристичне константе тзв. авангардног филма су: сукоб са комерцијалним филмом и симпатије према модернизму, схваћеном као ригорозно истраживање формалистичких могућности и граница.
Већ [[1910]]. године, неки умјетници (нарочито италијански [[футуризам|футуристи]]) су заговарали идеју по којој је филм идеалан медиј за постизање естетских вриједности које је представио модернистички покрет. Ипак, тек тридесетих година 20. вијека, јавља се једна кохерентна традиција авангардног филма. У тој деценији афирмише се као алтернатива управо консолидованој комерцијалној [[филмска индустрија
''Апсолутна апстракција'' кинематографа као што су [[Викинг Егелинг]], [[Ханс Рихтер]] и [[Валтер Ретман]] се идентификује са неопластицизмом; ''Механички балет'' (Balllet Mècanique) (1924), Фернана Лежеа и Дидлија Марфија (Didley Murphy) као и ''-{Jeux de Reflets et de Vitesse}-'' (1923-25), Анрија Чомета и ''Ки Фоа'' Гвида Себера, су филмови рађени по [[кубизам|кубистичкој]] традицији; [[Мен Реј|Ман Реј]], Рене Клер и [[Марсел Дишан|Марсел Дишан]] су снимали филмове у [[дадаизам|дадаистичком]] духу; ''Мртва природа у Берлину'' (1926) и ''Игра свјетлости'' (1930) [[Ласло Мохољи Нађ|Ласла Мохољи Нађа]], као и ''[[Човјек с камером]]'' [[Дзига Вертов|Дзиге Вертова]], слиједе [[конструктивизам|конструктивистичке]] принципе; Ман Рејев филм ''-{L'Etoile de Mer}-'' (1928) и ''[[Андалузијски пас]]'' (''-{Un Chien Andalou}-'') (1929) шпанског [[
Прије него што су почели да експериментишу са филмом, већина ових умјетника су се већ истакли у другим умјетничким дисциплинама. Филм их је привлачио као нова врста [[технологија|технологије]] која представља модерно доба и као прозор у нова [[естетика|естетска]] истраживања. Осим тога, као тип медија [[
Сви ти умјетници су тежили да преко филма створе један универзални језик који би се базирао на фундаменталним естетским принципима модерног доба, као што су и сви модернистички покрети дијелили тежњу за стварањем универзалног, космополитског и прогресистичког естетског језика.
|