Папа Мартин IV — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 21:
'''Папа Мартин IV''' (око [[1210]], [[Дворац Монперсјер]] у [[Турен]]у-[[28. март]] [[1285]], [[Перуђа]]), био је поглавар Римокатоличке цркве ([[1281]] — [[28. март]] [[1285]]).
== Младост ==
Кратко време је био свештеник у [[Руан]]у, након чега је постао канон благајник у цркви Светог Мартина у [[Тур]]у. Године 1260. постао је канцелар Француске монархије, а у децембру 1262. године именован је кардинала у цркви Свете Сесилије. Био је папски изасланик у Француској (1261-1268) када је папство нудило Карлу I, грофу Анжуја, титулу краља Сицилије. (1271-1278) био је често слан у Француску да заустави злоупотребу црквених положаја. Поред тога Мартин је често одржавао црквене саборе да би реформисао цркву, од којих је највећи био сабор у Буржу у септембру 1276. године.
== Понтификат ==
Тек шест месеци после смрти папе Николе III је, у [[Витербо]]у [[22. фебруар]]а [[1281]]. године, једнигласно изабран за папу. Није могао доћи у Рим јер су становници папске државе мрзели француске папе, а није могао да остане ни у Витербоу, па је морао да напусти Папску државу и оде у [[Орвијето]] где је крунисан 23. марта. Симон је тада узео име Мартин IV, јер је папе Марина I и Марина II, грешком бројао као Мартина II и Мартина III. Нови папа је потом сменио седам кардинала.
Иако вешт и побожан Мартин је био под утицајем Карла Анжујског, кога је именовао за римског сенатора. Мартин је поред тога био и Карлов савезник и помоћник у операцијама по Албанији и Епиру у покушају да се обнови [[Латинско царство]]. Тако је поништио црквену унију у Лиону потписану 1274. године. Поред тога анатемисао је византијског цара.
Те нападе прекинула је, 1282. године, побуна против Карлове власти на Сицилији названа [[Сицилијанска вечерња|Сицилијанском вечерњом]]. То је искористио [[Владари Арагона|краљ Арагона]], [[Пере III од Арагона|Пере III]] и покорио Сицилију. Мартин је екскомуницирао арагонског краља и проповедао крсташки рат против њега што је 1284. године довело до арагонско-француског рата познатог као [[Арагонски крсташки рат]], а за новог краља Арагона проглашен је син француског краља [[Филип III Храбри|Филипа III Храброг]], [[Шарл Валоа]]. у том рату је Филип имао тешких мука да заузме Ђирону.
Мартин није дочекао пад Ђироне у априлу 1285. године, него је умро већ [[28. март]]а [[1285]]. године. Од седам нових кардинала које је довео на тај положај наследио га је кардинал [[Папа Хонорије IV|Хонорије IV]].
== Види још ==
* [[Филип III Храбри]]
* [[Шарл Валоа]]
* [[Пере III од Арагона]]
* [[Карло I Анжујски]]
* [[Сицилијанска вечерња]]
* [[Рат сицилијанске вечерње]]
* [[Арагонски крсташки рат]]
* [[Списак папа]]
{{DEFAULTSORT:Мартин IV}}
| |||