Голуб Бабић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 25:
Кад је 4. августа 1877. године доживио војнички пораз код Седла, а устанак био угушен, прешао је у Лику и одатле све до марта 1878. организовао мање герилске нападе на Турке у Босни и Тромеђи. Исте године изабран је, на устаничкој Скупштини одржаној у Тишковцу, за делегата на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] (1878) заједно са Васом Видовићем, али не одлази у [[Берлин]] због настојања Кнежевине Србије да се ничим не замјери [[Аустроугарска|Аустроугарској монархији]]. Улазак аустријске војске и окупацију [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] прихватио је помирљивим односом и држањем те се предаје трупама у [[Срб (град)|Србу]]. Једно вријеме био је у служби нове власти у Бихаћу, прихватајући то као привремено и тренутно боље рјешење од турске власти.
 
Веома престижно одело, које је Голуб Бабић носио у устанку 1875. године (''види фотографију''), исти је добио због својих изузетних ратничких заслуга, а носио га је пре њега војвода/[[сердар]] Милован Павасовић (''у устанку 1715. године''), да би следећи српски херојјунак, који је због борбености и херојствахрабрости, добио привилегијучаст да носи ово старо одело од [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] ''„Светог Петра“'' (''у [[Доњи Тишковац|Доњем Тишковцу]]'') био је [[Четници|четнички]] војвода [[Бране Богуновић|Бранко-''Бране'' И. Богуновић]] (1911-1945).
 
На Никољдан, 19. децембра 1910. године, војвода Голуб Бабић је умро у [[Сарајево|Сарајеву]], у 87-ој години. Непознати аутор некролога написао је: ''„Од ране своје младости с оружјем у руци борио се за своју потиштену браћу. Није било оружаног покрета у коме он није судјеловао...“''