Божидар Карађорђевић — разлика између измена

Заинересовавши се за уметност, посетио је [[Минхен]], [[Дрезден]] и [[Берлин]] и провео неколико месеци у Италији, након чега је прешао у Париз. Ту је редовно писао чланке за Figaro, La Revue de Paris, the Magazine of Art ([[Иља Рјепин]], [[Жил Бастијен-Лепаж]]), укључујући биографију [[Марија Башкирцева|Марије Башкирцеве]], у [[Енциклопедија Британика|Енциклопедији Британика]], 11. издање, том III. Као и сви новинари, он је нацртао [[Монмартр|Montmartre]] брлог уметника, писаца, песника, филозофа. ОнТамо је тамо срео и спријатељиопријатељио се са француском глумицом [[Сара Бернар|Саром Бернар]], пиониром модерног плеса [[Лои Фулер]], француским песником, писцем [[Џудит Готје]], Сузаном Мејер-Зундел, аустријским композитором [[Хуго Волф|Хугом Волфом]], сликарем и илустратором [[Анри де Тулуз-Лотрек|Анријем де Тулузом-Лотреком]], и оснивачем Ballets Russes [[Сергеј Дјагиљев|Сергејем Дјагиљевим]]. У својим каснијим годинама кнез Карађорђевић се преусмерио ка декорацији, и урадио палете и медаље за Париски атеље као дизајнер, вајар, сликар и кујунџија, и проводио је време са [[Жорж Лаком|Жоржом Лакомом]], [[Емил Бернар|Емилом Бернаром]], [[Пол Серизје|Полом Серизјеом]] и осталим члановима [[Наби]]ја. Карађорђевићеве слике, илустрације, акварели и кујунџујски радови први пут су изложени у Београду 1908. године.