Феудализам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Облици држава}}
'''Феудализам''' је назив друштвеног односа који је превладавао у [[средњи век|средњем вијекувеку]], а чинили су га феудалци (земљопосједнициземљопоседници - насљедницинаследници робовласника у [[робовласништво|робовласничким]] друштвима односно племенских поглавара у племенским заједницама), закупници и феуди - земља коју су сељаци закупљивали од феудалаца.
 
== Настанак ==
Друштвено раслојавање је у новим [[германи|германским]] државама текло врло брзо. Након сеобе племенске старјешинестарешине и угледнији чланови заједнице добили су веће посједе. Током [[8. век|8.]] и [[9. век|9. вијека]] на таквим великим посједима ради разнолика радна снага. Уређени земљишни посјед називао се феуд и био је подијељен на два дијела. Већи дио је власник феуда, феудалац, дао у закуп сељацима (насељеник, закупник), а мањи део на коме се налазио и феудалчев двор, оставио је за себе. Сељаци-закупници би се обавезали да ће уз закупљену парцелу, одређени део дана у години радити на феудалчевом дијелу посједа с којег је сав приход припадао феудалцу.
 
У немирним временима ситни су посједници тражили заштиту моћнијих, а исто би се догађало и за неродних година какве су биле честе у условима слабо развијеног начина земљорадње. Предајући се у заштиту велепосједнику, сељак би му предавао своју земљу. Одмах би је и добијао назад, али не више као своје власништво. Тако би стекао заштиту, а велепосједник га је помагао сјемењем, алатом и осталим потрепштинама. Иако је остао лично слободан, постао би зависан о господару. Такви сељаци су названи кметовима. Временом су и сељаци закупници претворени у кметове, па је нестало разлика у њиховом положају.