Константина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 18:
| отац = [[Константин Велики]]
| мајка =
| супружник = [[Ханибалијан (син Далмација)|Ханибалијан]]<br />[[Констанције Гал]]
| деца =
| грб =
Ред 47:
У јануару [[350]]. Констанс је збачен и затим убијен по наређењу војсковође [[Магненције|Магненција]]. Узурпатор је до краја фебруара преузео и власт над [[Италија|Италијом]] и у Риму је поставио своје људе на места магистрата. Могуће да је Константина, као и неколицина аристократа одана [[Константинова династија|Константиновој династији]], побегла на исток. Већ [[1. март]]а [[350]]. године римска војска у Мурси (данашњи [[Осијек]]) је извикала за цара времешног заповедника пешадије [[Ветранион]]а који је завладао читавом префектуром Илирик. Филосторгије је записао како је Ветраниона на побуну подстакла Константина како би онемогућила [[Магненције|Магненцију]] да заузме и Илирик. Учинила је то како би подржала свог преосталог брата Констанција који је у том тренутку није имао слободне руке због одбрамбеног рата против [[Сасанидско краљевство|Сасанидске Персије]] који је морао да води. По Јулијану и Филосторгију, Констанције је признао Ветраниона за савладара и чак му је и послао дијадему. Са друге стране, и Магненције је покушавао да задобије Констанцијево признање. Владару истока је предложио два династичка брака: сам је запросио Константину, а Констанцију је понудио своју ћерку за жену ([[Петар Патрикије|Petr. Patr.]] fr. 16.). Констанције је одбио сваку сарадњу са убицом свог брата и у јесен 350. је кренуо у Европу да се обрачуна са узурпаторима.
По мишљењу Блекмана, који се интензивно бавио питањем Константинине улоге, могуће је да је августа уз помоћ старог Ветраниона покушала да изведе удар против Констанција и добије прижељкивану улогу у високој политици. Можда је и размишљала о браку са Ветранионом
== Брак са цезаром Галом ==
Ред 57:
[[Датотека:0 Sarcofago di Costantina - Museo Pio-Clementino - Vatican (1).JPG|мини|лево|300п|'''Константинин саркофаг''' се првобитно налазио у њеном маузолеју, данашњој цркви свете Констанце. Саркофаг се од [[1620]]. чува у Ватиканском музеју.]]
Констанције Гал се ипак није показао као право решење и у време када је најзад савладао Магненција [[353]]. године, [[Констанције II]] се суочио са низом притужби антиохијске аристократије на рачун свог цезара. Гал је притом уклонио локалног провинцијског намесника и јавно се супростављао Констанцијевин емисарима. Август је [[354]]. прво позвао своју сестру Константину у посету, пошто се причало да она подстиче цезара Гала на суровости ([[Амијан Марцелин|Amm]]. 14, 1, 2.). Иако је у почетку оклевала, Константина се упутила на запад у [[Милано]] где се у то време налазио Констанцијев двор. Константина се надала да ће успети да умилостиви свог брата, али је на путу умрла у месту Цаени Галикани (''Caeni Gallicani'') у [[Mala Azija|малоазијској]] области [[Битинија|Битинији]] (Amm. 14, 11, 6.). Без заштите своје жене, цезар Гал је позван на Констанцијев двор и погубљен на путу у Поли (данашња [[Пула]])
Константина и Гал су, по [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијановим]] речима (''Писмо Атињанима'', 272D.), имали једну ћерку о чијој даљој судбини нам ништа даље није познато. Константина је сахрањена у Риму у гробници коју је раније изградила на Виа Номентана, неких двадесетак километара северозападно од Рима. Константинина сестра Хелена је [[360]]. такође сахрањена у исту гробницу.
| |||