Рајко Максимовић — разлика између измена

Током студија на Музичкој академији у Београду, Максимовић је компоновао дела неокласичне провинијенције, у складу са захтевима студијског програма на Катедри за композицију и оркестрацију. Након стечене дипломе, Максимовић је упознао стваралачке концепте композитора такозване ''Пољске школе''. Посебну привлачност, за композитора у овом периоду представља стваралаштво [[Витолд Лутославски|Витолда Лутославског]] ({{јез-пл|Witold Lutoslawski}}), прецизније, његове композиције писане по алеаторичком принципу, те употреба кластера. Након упознавања са делима пољских композитора и њиховим композиционим теникаматехникама, које је користио у својим делима, Максимовић је 1975. године мењао свој музички језик, инспиришући се (српском) традицијом, ’враћајући’ се тоналности и једноставности, уз повремено заоштравање музичког језика применом кластера. Ова стилска оријентација остаје доминантна у Максимовићевом стваралаштву до данас.